О Магази

Српска Магаза

У нашим крајевима готово све куће имале  су магазу. Издвојена мало од осталих објеката, у оквиру окућнице, свака магаза је служила за прихватање, чување и складиштење разних пољопривредних производа, намењених пре свега продаји и трговини.

Магаза је у основи правоугаона грађевина, подигнута на високи темељни зид, висине до једног метра, са кровом који је грађен на четири воде, благог нагиба. На прилазној страни зграде је простран трем, док су јој зидови од храстових брвана. У унутрашњости магазе је постојала једна до две просторије у којима су се налазили пресеци за житарице и брашно.

Често се у магазама држала ракија и вино, које је домаћин сам производио. 


У магазама су се још могле видети окачене на таванске греде, у гроздовима тикве, натаге, вргови и врчеви за вађење и пијење ракије, вина и водљике, јабуковаче и крушковаче, измешаних са нискама љутих паприка, главица лука, амова и ждрепчаника. На неравном глиненом поду налазили су се земљани ћупови са туршијом, каце и бурад са ракијом и вином. У углу стајала је обично широка каца са купусом. У магази су се чувале наћве у којима се месило брашно за хлеб, а под тремом магазе, остављале су се и косе за кошење траве, алатке за скупљање сена, као и разбоји за ткање поњава и ћилима.

Имајући у виду значај који је магаза имала у историји српског села и чињеницу да је углавном свака српска кућа имала један овакав објекат, створила се идеја за концепт „Српска Магаза“.

Циљ „Српске Магазе“ је да кроз објекте традиционалног изгледа, представимо и промовишемо сеоске средине у Србији,  понудимо производе и услуге сеоских газдинстава. Посетиоци и сви корисници „Српске Магазе“ моћи ће да купе или да добију информације како да дођу до производа или услуга за које су заинтересовани.

Основна идеја и значај „Српске Магазе“ је спој традиције и здравог живота на селу са потребама које захтева савремено тржиште. Овакав вид повезивања и промовисања базира се управо на оним некадашњим магазама које су повезивале и окупљале домаћине, а самим тим и села и вароши међусобом. Зато је пројекат „Српска Магаза“ важан јер обједињује на једном месту традицију, културу, производе и осталу услугу сеоских газдинстава са потребама модерног човека.

Конференција

Манифестације – пут ка развоју руралних региона

Поводом 39. Косидбе на Рајцу, удружење „Моба“ је организовало и окупило своје пословне сараднике на дружење и дискутовање на тему „Манифестације – пут ка развоју и препознатљивости руралних региона“.

Ова међународна конференција одржана је 16. јула 2011. године у основној школи у селу Славковица, које се налази у подножју планине Рајац. Домаћини и организатори, Миле Гошњић и Драган Сајић из удружења „Моба“, угостили су професоре и предаваче ове конференције, који су разговарали на четири различите теме:

1. Традиционалне пољопривредне манифестације - утицај на развој руралног туризма;
2. Локални производи, активни садржаји у малим сеоским домаћинствима и примена нових технологија - значајан чинилац за унапређење понуде руралног туризма;
3. Повезивање манифестација и пратећих активности (лов, риболов, спорт...) и њихов утицај на развој руралног туризма;
4. Стари занати и сувенири као проширење понуде у руралном туризму.

Учесници конференције, како из наших крајева, тако и из суседних региона, разменили су искуства и препоруке и закључили да се покрене иницијатива за даљи заједнички рад на повезивању и организовању манифестација, све у циљу развоја руралног туризма и препознатљивости региона. 


О развоју руралних средина и њиховој препознатљивости у региону, предавала је Ирена Џимревска, шеф послова у оквиру канцеларије Секретаријата Сталне радне групе за рурални развој Југоисточне Европе. 

На конференцији др. Сузана Ђорђевић Милошевић, испред ФАО организације, говорила је о јачању села и здравог живота, такође и о осталим атрактивностима које села у Србији могу да понуде, као један од видова регенерације и побољшања развоја руралног туризма. 
Драган Сајић и Томас Јакобер (Швајцарска - „3S - System Sofware Support") су представили концепт „Српске Магазе" и описали могућности његове реализације и будуће примене. О вештини и изради сувенира као додатни садржај туристичке понуде, говорио је Дејан Милосављевић, испред Дућана „Здраво живо“. Затим, истакнуте су идеје о значају и потреби за јединствену базу просторних података и њихових особина, у оквиру ГИС-а (географски информациони систем), предавачи су били професор Емилија Манић и Владимир Манић. 


Креативни директор ПАКОМ Групе, Душан Каличанин говорио је о значају и примени дигиталне стратегије у оквиру манифестација сеоског туризма. На тему о потенцијалу и путевима развоја Централне Србије кроз рурални туризам и директни маркетинг пољопривредних и традиционалних производа, испред Института за прехрамбене технологије ФИНС, предавала је др. Јасна Мастиловић. 


О манифестацијама и њиховом значају говориле су Весна Вандић, директорка ТО Мајданпек – Доњи Милановац, менаџер Регионалног центра за рурални развој у Вршцу, Зорица Велимировић, из Републике Македоније представио се Томе Тимов, испред Федерације фармера Македоније и директорка организације „Долина фест“, Милица Станисављевић. 

„Манифестације и пут ка развоју руралних региона“ су само једна од тема које придоносе бољем разумевању и већем развоју препознатљивости руралних региона. Питања на ову, као и на многе друге теме, које се тичу развоја села веома су бројна. Удружење „Моба“ овом међународном конференцијом успело је да приближи и повеже све релевантне организације, удружења, компаније и афирмисане предузетнике и укаже на значај и интересовање о развоју руралног туризма. Ово је само једна у низу међународних конференција, а због интересовања и занимљивости тема, надамо се организовању сличних.   

Српска Магаза на Рајцу

Прве недеље после Петровдана на цветним ливадама планине Рајац, коју су стари путописци с парвом назвали "рајем на земљи", одржала се 39. Косидба.  Јединствена туристичка манифестација која окупља најбоље косаче из свих делова света, а представља симболичан и свечани  завршетак косидбе.

У живописним народним ношњама косачи, водоноше, домаћице, трубачи и певачи  у свечаном дефилеу крећу према врху планине  праћени  знатижељним погледима посетилаца. Ревијални део Косидбе намењен је за све оне мање веште косаче као и за оне који су жељни да се први пут опробају у кошењу ливада.  По јарком јулском сунцу, чију топлину на моменте ублажава благи планиски ветар, косачи снажним замасима својих коса вешто режу тврду планинску траву. Окупљени народ са знатижељом  и великим ишчекивањем , бодрећи своје фаворите, очекује проглашење победника.  А онда, на свежим откосима, као што се то некада радило, домаћице из удружења "Залтне руке" постављају традиционалну српску трпезу како би се косачи окрепили после напорног рада.  Неодољив укус здраве хране, изворске хладне воде и шљивовице помешан са мирисом покошене траве и свежином планинског ваздуха уз весели звук трубача враћају вас у прошла времена када су мобе биле саставни део живота на селу и представљале јединствен склад заједничког рада, слоге, љубави и поштовња.


Оно што овогодишњу Косидбу чини посебном  јесте представљање новог концепта  под називом "Српска Магаза", коју је удружење "МОБА" из Љига недавно покренуло.  Представљајући читав концепт Драган Сајић и Миле Гошњић из "Мобе" нагласили су да је циљ "Српске Магазе" да унапреди конкурентност пословања у сеоским срединама у Србији успостављањем новог модела за повезивање производње, промоције и продаје производа и услуга сеоских газдинстава и јачање понуда у сеоском туризму. Овај изложбено - продајни објекат, традиционалног изгледа и савремене намене био би директна веза са туристима посетиоцима Централне Србије који ће у њему поред традиционалних производа моћи да добију и све потребне информације везане за смештај, манифестације и знаменитости неког краја.

 Уз богату трпезу , коју су припремиле и сервирале веште руке домаћица из удружења "Златне руке", и звуке народних песама, гости из Швајцарске, Македоније, Републике Српске, Црне Горе и Србије имали су прилику и да пробају производе појединих газдинстава из "Српске Магазе". 


На лепо декорисаном изложбеном простору украшеном цветним аранжманима Љиљане Сајић из Љига  поглед би вам летео од  црвених миришљавих јабука, малина, купина и модро плавих шљива газдинства  Читаковић из Мионице, ка слатком од белих трешања и шумских јагода, соком од белог багрема и многим другим лепо упакованим производима "Доброг из Добриње", преко домаћег козјег полутврдог сира прављеног са разним зачинима призвођача Игора Дмитровића из Угриноваца. Тада би сте застали на час да погледате вешто направљене сувенире од керамике радионице "Огњиште" и ткачке радионице "Ажур" из Љига као и производе корпара Бобана Мирковића и столара Љубе Радовановића. А онда би вас мирис свежег воћа  и козјег сира вратио да пробате опет тај неодољив укус домаћих плодова.

Цео доживљај употпунили су изложени радови ученика основне школе "Сава Керковић" из Љига, који су одабрани у конкуренцији ликовних радова на тему "Доживљај традиционалног објекта српске магазе" на конкурсу који је "Моба" расписала почетком године. Ученицима чији су радови ушли у ужи избор свечано су додељене симболичне награде, а победници Славици Николић је припала и новчана награда од 3.000,00 динара.

 Након свечаног ручка и пријатног дружења уз размену искустава гости су се упутили ка централној бини где су додељене награде Др Јасни Мастиловић са Института за прехрамбене технологије ФИНС из Новог Сада  и господину Томасу Јакоберу из Швајцарске.  


Вративши се са ове прелепе манифестације, пуни утисака, схватамо да је Србији која поседује велики потенцијал у својим селима и природним богатствима  један овакав концепт као што је "Српска Магаза" неопходан како би на прави начин пласирала, унапредила и сачувала све оне вредности које има да понуди.

Газдинство Читаковић

Пољопривредно газдинство Читаковић

Пољопривредно газдинство Читаковић налази се у селу Горњи Мушић, општина Мионица.

Газдинство Читаковић се бави примарном производњом шљиве, ракије и меда. Имање је окружено са три стране шумом, а са четврте стране је река Топлица. Шума прави "баријеру" тј. ветрозаштитни појас, а самим тим и заштићени простор, (изолован простор због вируса шарке шљиве). Река Топлица за време великих суша освежава шљиву јутарњим росама, а у рано пролеће прави природно орошавање да не би дошло до измрзавања цвета.

1. Шљива ( наша или Српска  ) рајска дива,  о којој много њих снива, она даје плодове слатке, од ње се праве производи слатка, џем, пекмез и мученица бајна од које никог не боли глава!

2. Ако вам се више не једу трешње, кајсије и диње ви купите у Читаковићима шљиве!

 3. Србија родна земља  плавог дијаманта који зрачи и све привлачи. Има је од јуна до септембра али и током целе године у течном стању, јер од њених плодова се добија рајско пиће од ког се кличе. И  да не буде тајна вечна то је Српска шљива плава од које никог не боли глава!

Квалитетне шљиве дају врхунску ракију .

„Шљива ко девојка расплетених кика

стоји с крчагом на врху ћувика.“

Добрица Ерић

Више информација о домаћинству Читаковић и њиховим производима на www.srpskamagaza.com

Домаћинство Милогошће

Милогошће

Домаћинство Милогошће налази се у селу Мионица на 9 км од Косјерића, на падинама Дивчибара и надморској висини од 670м.


Село Мионица је типично планинско село, расуто по брежуљцима. Красе га зелени пашњаци и мирисне ливаде, као и велика подручја под листопадном и зимзеленом шумом. Због бујне биљне вегетације пружа се прилика удисања чистог планинског ваздуха.

Боравак у овој нетакнутој природи идеалан је за шетње, рекреацију, бављење спортом. На Мионичкој реци се може и купати. За планинарење и шетњу постоје добро обележене стазе којима се стиже до Дивчибара, Субјела са којих се пружа незабораван поглед на панораму овог краја. Околина је идеална за љубитеље бициклизма. Током зимских дана санкање и скијање су неизоставне активности.

Домаћинство Милогошће располаже са три трокреветне собе у првој категори које поседују купатила, балконе и бежични интернет, као и две двокреветне собе. Ентеријер соба у обе категорије употпуњен је природним материјалима као што су дрво и цигла. Све собе украшене су ручно рађеним ћилимима, стазама и прекривачима, што им даје посебан изглед.

Специјална понуда : 

Ако желите одмор на селу, „Милогошће“ Вам нуди специјалан попуст од 15 % на смештај и храну у периоду од 01-07. септембра.

Више о овом домаћинству на Домаћинства www.srpskamagaza.com

Керамика Злакуса

Традиција у новом руху - "Злакуса 2011"

Овогодишња Међународна колонија уметничке керамике "Злакуса 2011" наставак је јединственог културног и уметничког догађаја који сваког лета у Злакуси код Ужица окупља уметнике света.

У селу Злакуси, на почетку Колоније, 1996. године, 6 грнчара бавило се овим занатом.

Данас, захваљујући Колонији, у селу има више од 40 мајстора овог старог заната.

Колонија уметничке керамике одржава се у радионици мајстора лончара Велимира Шуњеварића. Посебност ове колоније огледа се у грађењу спона између традиционалног лончарства-грнчарства, јединственог по материјалу и методу рада са савременим тенденцијама у уметничкој керамици.

Кроз колонију је у протеклих 15 година прошло 270 уметника из 20 земаља.

Међународна колонија уметничке керамике "Злакуса 2011" биће одржана 16. пут у селу Злакуса код Ужица од 1. до 11. августа, уз учешће 12 уметника из Холандије, Турске, Италије, Словеније и Србије. 

Надалеко чувена по свом квалитету, грнчарија ужичког краја је већ почетком овог века постала занимљива и за научнике.

Савршена комбинација глине (гњиле) која се довози из села Врањани и калцита (врсте) који се копа у селу Рупељеву, у идеалном односу 1:1, омогућила је настанак грнчарије која опстаје вековима. Чак и у условима савременог начина живота, када их је мода металног посуђа, могло би се рећи неправедно потиснула, злакуски лонци успели су да опстану и да сваким даном све више оправдавају своје постојање.