Грлица

На почетку...ово је требало да буде прича о ткачком занату и прилици да се вештином ткања овлада. Међутим...пут нас је повео на другу страну и преовладала је жеља да вам представимо удружење које већ годинама уназад прегалачки ради на очувању свеукупне културне баштине нашег народа.

Ткање је редак уметнички занат који је у фази нестанка са ових простора. Уочи првог светског рата, у Пироту је на изради пиротских ћилимова било ангажовано више од 5000 жена. У то време, то је била највећа неформална фабрика на Балкану и у Европи. Број жена које се данас баве ћилимрством мањи је од 20.

Да би оживели богату традицију и вратили изгубљени идентитет ткачком занату, оснивачи су 2005. године у Пироту регистровали Удружење за неговање и очување старих и уметничких заната. Назвали су га „Грлица“. Оснивачи су жене.

Један од најзначајнијих циљева постављених пред Удружење био је очување вишевековне традиције познавања и примене данас јако ретке вештине ткања пиротског ћилима. 

 Било је потребно обезбедити опстанак заната, али и развијати га у складу са временом, промовисати саме производе – ћилиме, проширити понуду у туризму, радити на целокупном развоју села... мотивисати младе људе за наставак традиције старих заната чијим је вештинама најпре било потребно научити их. 

Тако смо почели да водимо бригу о целокупном културном наслеђу и развоју пиротског региона,  на најнепосреднији начин - одржавањем обука и промотивним наступима занатлија на сајмовима и изложбама. 

Упорношћу и несебичним радом Грлица враћа делић сјаја пиротском ћилиму - чини да он опет буде надалеко познат, сада још и као један од националних сувенира Србије.

 Удружење Грлица седму годину заредом организује продајну изложбу ручних 
радова. Ове године у  сарадњи са Општином Пирот и галеријом „Чедомир Крстић“ . 

Видимо се 6. марта у галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту, у 19 часова.

Славица Ћирић, 
председница Удружења и директор задруге "Дамско срце"

www.grlica.org

e-mail: info@grlica.org

На прозору Mагазе: Јасмина Никитовић-Стојичић

  

„Ја штрикам“ реченица је којом смо почеле разговор у Ташмајданском парку осунчаног ранопролећног поднева и којом је Јасмина покушала да нам објасни читаву њену филозофију живота или - поглед на свет.

„Ја штрикам“ је животна терапија, каже Јасмина Никитовић-Стојичић, ауторка и водитељка култне ТВ емисије Знање и имање.

Ј: Проћи школу штрикања значи научити себе стрпљењу.

Након једног реда тек други почиње

М: Тек понављањем радње, негде иза стотог  реда, можемо да разговарамо о шалу или некаквом производу.

Ј: Тај шал онда неко пребаци око свог врата. То се зове - сврсисходност. И радост.

М: Сетила сам се куле од песка.

Ј: Правите са децом кулу од било ког материјала. Хајдемо да правимо, да стварамо, да се играмо без тих „иностраних чоколадица”.

Мисао о стварању и игри родила је нову мисао – о имању и немању.  

Ј: Хајдемо да знамо шта имамо, да пробијемо тај лед. Да се поиграмо рата са самим собом и срушимо баријеру коју смо подигли од замишљеног оног што немамо, и што нам данас успешно игра улогу заглављене ручне кочнице. Нико није савршен. Хајдемо да оснујемо хор у дворишту. То нам нико не може одузети. Јер наша тренутна материјална ситуација није 300 евра месечно, наша тренутна материјална ситуација је наслеђе и рецептура, храна, традиција, култура, природне лепоте - залазак и пропланци, Тара, манастири...

М: То је Магазин. То је оно што чини дух једног народа.

Ј: Хајдемо да осетимо и уживамо у ономе што нам је дато и што имамо, а онда да позовемо друге људе - да остатку света покажемо шта имамо.

Постоје људи – саговорници. Онда разговор тече.

Ј: Човек се развија временом, а време ми је помогло да схватим да шатор на Завојском језеру, пањ или хоклица значи исто или више од all-inclusive бидермајер фотеље у хотелу са 12 звездица.  Јер на језеру поред ватре видим хиљаду тих звезда док пажљиво слушам горштака.

 Тако је.

М:  Центар мисли мора бити „ко“, а не „шта“ и „где.

Ј: Данашња култура тера нас да бринемо о форми, а ми смо, пре свега, духовна бића. Одакле дубока унесрећеност? Да ли отуда што не личимо на насловну страну? -Па та насловна страна не личи ни на себе саму! Природа је, на срећу, маштовита - није све исто. Живот пролазећи оставља трагове мудрости који сведоче о борби: о лепим и ружним тренуцима. То су наши тренуци, ако их уклонимо - ко смо? Само ћемо мање да будемо Ми. Неодржив је покушај пластичне хирургије да од нечег неприродног направи лепо и тај модел наметања испеглане лепоте као вештачког идеала само је тренутно успео да заживи код генерације која робује младости. 

Звони телефон.

Ј: Технологија је само средство, идеје иду из главе.

М: Да, најбоља сликарска боја из најлуксузније радње не ствара врхунску слику. 

Ј:  Врхунски сликари су сликари у глави!

Јасмина Никитовић – Стојичић рођена је 23.07.1957. године. Економист-туризмолог, менаџерка у трговини по образовању, почела је да ради као новинар-репортер Јутарњег програма радио Београда, потом је радила у Београдском програму телевизије Београд. Била је уредник омладинске емисије Уместо топ листе, Региони данас, у забавном програму је уређивала емисије Тамо далеко, Rock’n’ roll , Недељно поподне. Тренутно уређује и води емисију Знање имање у програму Србија данас. Јасмина Никитовић-Стојичић је овлашћени тренер светског програма за храну FAO за обуку и социо-економски развој жена на селу. Једна је од оснивача Удружења новинара за пољопривреду Агропрес  где је потпредседник Управног одбора.

М:  Шта је успех?

Ј:  Да ли је успех имати оно што ми не треба? Једноставно је: извините, јел вама то треба??

Заиста, данашњи модел успеха покривен је великим кровом и обојен мега бојом.

„Мега“ нам стоји на јако танким ножицама и сваки душевни крик показује сопствену неодрживост под сунцем које често не примећујемо.

Ј: Данас потпуно разумем да је суштина у односу према другима и према себи...

Испијајући чај у Шанси закључујемо причу о  постигнућу:

Успех је тегла ајвара о којој се прича са пријатељицама или направљене палачинке за породицу и пријатеље. Живот је у ствари много леп - ако га доживимо.

М: А нешто нас омета у доживљају - бука, гужва, телевизија...?

Ј: Медији кроз риалити подстакну најружније особине у човеку – да се заглеђује у туђе двориште, да види какву је бурму ко коме купио...Сваки човек има те особине а програм ТВ станица, нудећи једноставну забаву, потхрањује и негује управо најниже пориве уништавајући интелигенцију планете и њеног најсавршенијег бића – човека.

Размишљам о медијима и виртуелној реалности о којој је Дејан Радуловић говорио у прошлом броју Магазина представљајући „Слике живота“.

Ј:  Медији имају велику моћ а малу понуду што доводи до тога да млади више знају о Мадагаскару и Дискавери каналу него о Старој планини. Медији су, на жалост - бизнис.

М: А „Знање имање“ и сличне емисије? 

Ј: „ Добар дан домаћине“ је директна комуникација која тако често недостаје. Управо она оправдава назив „јавни сервис“. „Знање имање“ се бави човеком - нама. То су прозорчићи.

М: Медији...Медији су прозорчићи?

Ј: Медији су бизнис, а човек би морао сам да се бави својим животом. Човек не сме да дозволи да га медији забављају јер је најједноставнији начин „даљински у руке“и „као теле у шарена врата“. Човек  је креатор своје среће. Он има помагаче ако се потруди. Ништа не пада са Марса. Даљински не решава живот. Живот нису прозорчићи.

Ј: Лепе намере – са њима у живот. Свако има своју мисију...можда је твоја да пренесеш поруку и поделиш добру мисао.

„Живот нису прозорчићи“ - понављам да запамтим.

Ј: „Тако је, Милице. Ако хваташ лептире – имаћеш лептире!“

Растајемо се.
 Јасмина иде на други састанак а ја идем да Магази исплетем лептира.

                        „Од ничег је ншта, а од нечег је Нешто“, рекао је један човек из народа.

Моћни сок од парадајзa

Домаћински

Деценијама уназад породично газдинство Маринковић успешно узгаја квалитетно воће и поврће чијем расту и узгоју изузетно погодују географски положај и изванредни климатски услови села Горња Црнућа подно јужне падине Рудника.

Поред тога што годинама уназад производи потпуно органско воће и поврће, ово домаћинство не заостаје ни у погледу увођења нових трендова и на тржиште сада пласира 33 готова производа добијена употребом традиционалне технологије без икаквих вештачких додатака.

Производи  су, како кажу, више лек него храна, а Маринковићи са пуном одговорношћу тврде да на нама доступном тржишту не постоје слични производи који по квалитету могу да се мере са производима које они нуде. Можда је то и због поштовања које осећају према сваком плоду или нежне љубави и велике пажње посвећене паковању сваке јединице.  

Сировину за справљање овог невероватног сока, који овог месеца на менију Српске магазе заузима посебно место,  домаћинство Маринковић из Горње Црнуће производи у свом засаду, од свог семеног и садног материјала који у процесу вегетације не третирају пестицидима.  Такву, савршену и потпуно органску сировину, Маринковићи су искористили за добијање висококвалитетног сока од парадајза који је без адитива и конзерванса упакован у стаклену, еколошку, амбалажу.  

„Не могу наши производи да се мере са индустријском производњом у броју произведених јединица, јер  плодове које користимо - сами узгајамо на свом имању Али зато индустрија никада не може да се мери са нашим производима по квалитету - за који гарантујемо. „

 „Поред одличног укуса, овај напитак има читав низ позитивних дејстава по људски организам. Лековита својства овог напитка огледају се у томе што регулише метаболизам, јача отпорност организма, избацује сувишну течност из организма, снижава крвни притисак, поправља крвну слику (делује против малокрвности), регулише варење, позитивно делује на болести јетре, панкреаса и против реуме. "

Сок од парадајза само је један од производа несвакидашњег укуса и квалитета и треба га користити код премора јер окрепљује и чисти организам, а уједно,  тело ослобађа од непријатних мириса. Такође је добар природни лек против превременог старења, кашља, плућних болести и болести мокраћних органа, богат је ликопеном који важи за један од најмоћнијих антиоксиданата, али и витаминима и минералима који су у овом соку, применом посебне технологије, максимално очувани.“

Уколико желите да се упознате са осталим производима из понуде овог домаћинства можете то учинити посредством линка Домаћинства у Српској магази

Рајски конаци

„Куда да одем...?“

У селу Леушићи, тридесетак километара удаљеном од Горњег Милановца и Чачка, у амбијенту цветних ливада и воћњака, налази се домаћинство породице Јефтовић,  

Овај етно рај омеђен је потоцима и изворима питке воде, а нуди потпуни одмор током целе године.

                                  

Читав амбијент Рајских конака замишљен је и остварен тако да у њему осетите дах прошлих времена и стару српску архитектуру. Са много укуса и маште конаци су оплемењени топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима који их чине пријатним за дужи боравак и одмор.  

Освајањем награде "Туристицки цвет" сеоско домаћинство Јефтовић проглашено је за најлепше у Србији од стране Туристичке Организације Србије (у 2010.години). Oво традиционално сеоско домаћинство са прелепим великим двориштем пуним разноликог цвећа и дрвећа, изабрано је за најлепше у општини Горњи Милановац у 2004. и 2006. години.

У дворишту се налази неколико старинских кућа реновираних у шумадијском етно стилу од стране истих неимара који су градили Дрвенград на Мећавнику.

Више о домаћинству породице Јефтовић и Рајским конацима www.srpskamagaza.com

Бањско прело и посело

Добродошли!

Уз песму и игру, добру трпезу и још бољу капљицу­ у Врњачкој Бањи се од 30. марта до 01. априла одржава традиционална етно-туристичка манифестација под називом "Златне нити - Прела и посела". Ова манифестација окупља од 500 до 1000 учесника, углавном жена из Србије и околног региона

Ова тродневна смотра женског народног стваралаштва, потпомогнута у доброј мери и мушком руком, нема такмичарски карактер, али организатор додељује признања и награде за оне најзанимљивије. 

Органозатор манифестације су „Златне нити“ - друштво жена Врањачке бање које су и ове године припремиле радове од којих је сваки вредан пажње.  Сваки од ручних радова протакан је традицијом и саздан од најлепших жеља и емоција њихових ауторки.

Посетиоцима ће бити приказане нити које су злата вредне у ткачком занату, везу, хеклању...традиционална јела и народна приповест, изворно стваралаштво са песмом и игром...

Више о манифестацијама у марту