Крсна слава – Крсно име

Време је крсних слава! Само, да ли знате како треба да славимо и 
зашто су оне важне у Србији?

Срби су народ са богатом традицијом, многи традиционални обичаји током дугог временског периода били или изгубљени или заборављени. Слављење крсне славе остала је једина, непреркинута традиција Срба од времена покрштавања до данас. Много тога је промењено у народном животу и обичајима, али слава се сачувала као највећа светиња нашег народа.

Крсна слава има велики значај у српском народу, то се види и у народним песмама, „ко крсно име слави оно му и помаже“. Свети Сава, је нама православним Србима благословио србску породичну Славу: да свака породица, свака кућа и домаћинство слави оног Светитеља на чији дан су наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројце. Тако је Крсна слава или Крсно име обележје нашег народа, јер се прославља само међу Србима.

Један леп стари обичај везан за Славе, који се понегде и задржао, је такозвано „дворење славе“. Домаћини који прослављају своје Крсно име, тога дана уопште не седају, него у знак поштовања према своме Светитељу, послужују госте и са њима разговарају стојећи. Гост приликом уласка у кућу поздравља домаћина бројним жељама и здравицама. Некада су здравице биле неизоставне, оне славу чине свечаном и узвишеном светковином.

У чије се здравље вино пије,
све му здраво и весело било!
Домаћине, све у твоје здравље,
Бог ти дао и срећу и здравље!

Шта треба за прослављање крсне славе?

У дому домаћина пре славе обавља се водоосвећење – свештеник неколико дана пре славе освећује воду. Затим, припрема се славски колач, жито, црвено вино и свећа.

Славски колач представља жртву – благодарности Богу.

Славска свећа треба да је од чистог пчелињег воска и символ је жеље и тежње да светлост Божија просвети разум, осветли и оснажи врлине домаћина и његових укућана.

Жито или кољиво спрема се као жртва захвалности Богу за дате земаљске плодове, а у спомен светитеља кога славимо. 

Поред овог, спрема се и славска трпеза, посна или мрсна зависно од тога када се слави Светитељ. Једна од највећих и најпоштованијих православних слава у Србији је Свети Никола. Сматра се да сви православни Срби славе светог Николу, половина као крсну славу док су друга половина гости. Слави се 19. децембра, на којој се служи посна трпеза, јер улази у Божићни пост. На дан славе укућани би требало да буду у цркви на Светој Литургији, а затим да у својим домовима дочекају госте. Крсна слава није гозба и не треба да претерујемо са припремањем хране и пића, јер осим што је трошак за домаћина, то је и бахатост.

Данас у измењеним околностима, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у савремени живот. Зато морамо знати шта су обичаји, традиција и вера, које је њихово значење, као и како се поштују?

Прослављање славе, код наших предака постало је један од најглавнијих израза њихове православне вере. Своје светитеље они су поштовали и славили њихову успомену ма у каквим се тешким приликама налазили. Срби никада не треба да занемарују своју славу. Православна вера их је кроз векове одржала и очувала, зато и они треба да чувају своју веру не као обичај него као свесно убеђење. И треба да увек потврде народну истину: „Где је Србин ту је и слава!“.

Рецепт за славски колач

Славски колач се меси од чистог пшеничног брашна уз доливање Освећене Водице.

Потребно је:

-          1,5 кг брашна,

-    3/4 литра млаког млека,

-          3 јаја,

-          Квасац

-          1 шољица уља и со.

Ово је рецепт за славски колач ако је слава мрсна, уколико је пост, прави се на исти начин само без млека и јаја.

Припрема:

Умутите јаја, додајте брашно, со и квасац. Колач замесите са млаким млеком. Када је маса толико густа да је не можете мешати, почните да месите тесто. Добро умешено тесто се одваја од руку, тада оставите да тесто надође. Када је маса спремна, још једном га промесите и тада одвојте један део за прављење украса на колачу. Славски колач обликујте и ставите у подмазану тепсију или дубљу шерпу обавезно округлу.

Уобичајени украси за славски колач су плетенице, лишће, голубови, руже, пшенично класје,  а на средини колача је увек утиснуто „слово“ ИС ХР НИ КА, ова слова значе Исус Христос Победитељ.

Колач се пече у загрејаној пећници на температури од 250 степени, око 40 до 50 минута.

На прозору магазе - Божа Петровић

Божа Петровић

У питомом шумадијском селу селу Дићи, општина Љиг, рођен је 15. јула 1922. године од оца Рајка и мајке Персе, Божидар Бошко Петровић. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у најближем градићу-Горњем Милановцу. Непосредно после рата, уписује се на Архитектонски одсек ондашњег Техничког факултета у Београду на коме је дипломирао 1952. Као запажен студент и спортиста на препоруку професора, запослио се у Енергопројекту, где је радио наредне четири године углавном на пројектима за земље блиског истока. Изабран је за асистента на Архитектонском факултету, јануара 1956. Шест година касније постао је доцент, 1976. ванредни, а 1983. редовни професор факултета у Београду на предметима Механика и отпорност материјала и Теорија система. У пензију одлази 1987. године, али тада као да почиње његов нови струковни живот – потпуно се посвећује пројектовању кућа надахнутих предајним градитељством и временом, ствара потпуно препознатљив стил. У својим пројектима породичних кућа  трага за инспирацијом  и неговањем традиционалних кућа у Србији као неимарског подстицаја и узора.

Стваралаштво овог универзитетског професора али и народног неимара, је толико велико и разноврсно да би само набрајање  препунило и Српску магазу.

На прагу десете деценије живота, професор Божа, како га зову пријатељи и бивши студенти, веома активно ради и пројектује. Посетили смо овог нашег градитељског духовника у кући у Горњем Милановцу, и замолили га да кроз прозор Српске магазе баци један поглед у будућност древног заната грађења на нашим просторима.

„Ако желимо да ревитализујемо село и да задржимо сељака на њему

онда морамо много радити и урадити на томе да он не постане само богатији, него и да хуманије живи. Значајан услов је за то и начин изградње његове куће. Оне куће која ће поседовати пуну човекомерност, топлину дома, присност и удобност, дах и дух поднебља, што је увек и имала стара и до скора готово изгубљена и заборављена кућа.

Потребно је борити се свакодневно против деградације праве и истинске културе коју изазива продорно позападњачење и потрошачки менталитет увозом свега и свачега...

Дужност свакога од нас је да чувамо и сачувамо своју особеност, јер богатство је у сложености и различитости, а не у униформности.

Свакога дана, часа и тренутка педаљ по педаљ, нит по нит, спајати прошлост и будућност, наслеђе и пројекцију и остварити тај обострани однос, како бисмо били учесници, а не само сведоци овога времена.

Ручно плетене чарапе од вуне каракачанске и пиротске овце

Домаћински!

Подручје општине Димитровград представља једну од најзначајнијих локација у области очувања генетичких ресурса домаћих животиња на простору Централне Србије. Газдинство Милутина Николића узгаја неколико угрожених аутохтоних раса, али истовремено предњачи у области органске сточарске производње.

 Ово газдинство узгаја следеће врсте домаћих животиња, поштујући методе органске производње:

говеда расе буша (највеће стадо на простору Србије и ширег региона), аутохтона балканска раса говеда која је у процесу изумирања. Говеда се узгајају у систему „крава –теле“, али је у плану и производња млека за потребе прераде. Газдинство поседује 85 крава, 3 бика и преко 70 телади и јунади;

балкански магарац (такође један од највећих запата на подручју Централне Србије). На газдинству се налази 30 приплодних магарица. Мушка грла се користе за производњу пиротске пеглане кобасице, а женска се уводе у приплод;

балканкса коза, у броју од око 80 коза, користи се за производњу млека и јаради.

На имању газдинства узгаја се и стадо пиротске и каракачанске овце од чије вуне се производе на традиционалан начин плетене чарапе.

Ручно плетене чарапе су природное тамно браон боје (од вуне каракачанске овце) или прљаво беле боје (од вуне пиротске овце). Израда и продаја ових чарапа доводи до додатне вредности вуне праменке која се углавном третира као "паразит" на телу овце обзиром да високу цену шишања и малу цену сирове вуне. Продајом овог производа остварује се приход за ланац који почиње од овчара, преко оних који ручно стрижу овце, перу и преду вуну до жена које су укључене у плетење. 

КУПОВИНОМ ОВИХ ЧАРАПА ПОМАЖЕТЕ ОПСТАНАК   

КАРАКАЧАНСКЕ И ПИРОТСКЕ ОВЦЕ У СРБИЈИ

Вуна представља најприроднији и најздравији материјал за израду одевних предмета.

Каракачанска овца је једна од најугроженијих аутохтоних раса оваца на простору југоисточне Европе. У Србији се налази мање од 300 грла ове расе, а највећи део се налази на простору Старе планине, као и на падинама планина Чемерник и Дукат.

Пиротска овца је једна од најугроженијих аутохтоних раса оваца на простору републике Србије и њена бројност се процењује на свега неколико стотина грла. Ова раса се некада масовно гајила на простору Старе планине и пиротског краја, али и у другим деловима југоисточне Србије. Од вуне ове расе се правио пиротски ћилим и качкаваљ. Овца сличних карактеристика се гајила и са друге стране Старе планине, у пограничним деловима између Србије и Бугарске, при чему се тамо за овај тип овце користи назив репљанска овца.

Вуна ове две аутохтоне расе има изузетна термоизолациона својства, као и чврстину влакна која се разликује од других тзв. племенитих раса оваца. оне се користе дуже, постојаније су и трајније.

Очување ове расе је значајно због гена отпорности, извдржљивости, њене скромности као и због чињенице да представља део културног наслеђа Србије.

Више о овом газдинству и вуненим чарапама на Чарапе www.srpskamagaza.com

Ракија као млеко

Од када је потекла прва кап ракије из старог казана, почетком 20 века, породично газдинство Лукић ову традицију није прекидало. Сабирањем зрелих плодова ранке и пожегаче и производњом по систему двоструке дестилације добијала се ракија која је била спремна за љубитеље препеченице тек после одлежавања у храстовим бурадима.

Ракија од шљиве производи се у породичном газдинству Лукић на традиционалан начин непрекидно више од једног века. Као предузетничка радња, Подрум Лукић, регистрован је крајем 2009. године. Почетак рада подрума везује се за испоруку првих литара најквалитетније ракије Краљевској породици Карађорђевић.

Подрум Лукић налази се на 80 км од Београда између бање Врујици и бање Љиг у живописном селу Бабајић. Сировинску базу за производњу воћних ракија пружа породично газдинство Лукић са око 40 хектара земљишта од којих се један део налази под засадима воћњака и винограда. 

Производ којим се подрум може истаћи је ракија „Декада“ – шљивова препеченица стара 10 година. „Декада“ је комлетирана као производ током лета 2011, а прво излагање доживела је у августу месецу на „Данима шљиве“ у Осечини где је за квалитет освојила велику златну медаљу.

У понуди Подрума Лукић тренутно се налазе воћне ракије од дуње, кајсије, крушке Виљамовке, јабуке, лозе и шљивове препеченице старе 3 године.

Више о Подруму Лукић на Подрум Лукић www.srpskamagaza.com

Љуто и слатко

Интернационални Фестивал ракије

 Пети сајам ракије под слоганом „Љуто и слатко“ биће одржан 10. и 11. децембра 2011. у Београду, у ЕХПО центру. Као и до сада и овај Ракија фест организују Ракија Бар заједно са Удружењем произвођача природних воћних ракија „Најјачи укуси Србије“.

 Све што желите да сазнате о ракији можете пронаћи на овој манифестацији, која представља најпосећенији и најстручнији сајам у региону посвећен ракији. Сви значајни произвођачи ракије, из Србије и иностранства, на Ракија фесту представиће своје производе. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са историјатом и начином производње ракије кроз дегустацију комбиновану са храном.

Ове године посебан акценат стављен је на стручна предавања, организовано низ креативних радионица и предавања еминентних стручњака које Сајму дају едукативни карактер. Тако заинтересовани посетиоци Ракија феста могу сазнати које су то ракије са географским пореклом, који је значај заштите робне марке – жига, као и слагање ракије и хране, а такође ракије и чоколаде?

Већ традиционално, и овом Ракија фесту предходиће стручно оцењивање узорака и биће додељене награде под називом „Београдски победник“.

Специјални сувенир под називом „БГД ракија“ биће представљен на овогодишњој манифестацији, а за етикету сувенира побринуће се познате личности учествујући на такмичењу за избор најбољег дизајна.

Више о догађајима на /www.srpskamagaza.com