Прича из Нишевца - домаћинство Станисављевић

Из Долине мира и љубави

 "Неки тамо Толстој рекао је једном, а многи су то касније на различите начине понављали, да човек може да живи и у Јасној Пољани, у селендри једној Руској да направи престоницу света само ако се он осећа као престоница."

Шарена табла на улазу у село Нишевац, на југоистоку Србије, пет километара од Сврљига и натпис "Долина мира и љубави" описале су атмосферу која нас је сачекала у породици Станисављевић, али и спектар боја којих у овом домаћинству има на претек.  

Повртњак и ливаде су одмор за очи лети, а зими полице шпајза препуне тегли са зимницом, џемовима, соковима, ајварима, слатким...

Бранкица (55) дан почиње ложењем котла у пет ујутру и одласком у пошту тик уз кућу у којој ради као управница. Најстарија ћерка Адама - Драгана (35) , дипломирана сликарка ради као наставница ликовне културе у основној школи у Бору и сваког дана аутостопом иде на посао. Милица (30) је апсолвент Фозофског факутета у Нишу, једна је од оснивача Удружења грађана Timacum Maius, идејни творац фестивала Back to the village – Долинафест (www.dolinafest.com), сарадник Српске магазе и велики борац за рурални развој. Емилија (28) је завршила Технолошки факултет у Лесковцу а сада је у поход Америци са намером да заврши постдипломске студије.
                                                                                                                                







 И док туристи не могу да се начуде миру и спокоју, четири даме, од којих је једна однедавно у Америци, без стреса живе другачијим животом од оног у граду трудећи се да сачувају традицију, старе рецепте и лепе навике од заборава.

Фотографија групе Нишевачка клисура

Ема је у Америци, али се и тамо испољава и множи њен таленат. По узору на оца Драгана, летос је тамо зидала капију од камена а од дасака направила поклопац за бунар. Од баба Живке је научила да плете па је, поред маме Бранкице, са иглама и вуном у рукама, породица Станисављевић добила још једног борца за ручни рад.







Драгана се поред професуре бави рестаурацијом старог намештаја и предмета за покућанство, уређењем ентеријера, тка, слика и гаји цвеће. Гостима радо показује велику колекцију кактуса и суклумената, али и један од њених омиљених кутака - етно кућу коју је сама опремила.   Верујте, тестера, шлајферица и шрафцигери нису без разлога саставни део кућног инвентара и њеног аксесоара.

                   Милица је нешто сасвим треће. Она пише пројекте, развија туризам и промовише село.                                                   

Признање Агро-биз лидер 2011.
 за допринос развоју сеоског туризма,
са Јасмином Никитовић-Стојичић

             Хекла, верује и смешка се камери.

           

              Са председником општине Сврљиг Милијом Милетићем
и Машом Бубањ (Хелп)

- Чувамо и обнављамо оно што смо наследиле. Недавно смо купиле још једну њиву и посејале детелину. Нисмо желеле да продамо комбајн кад је тата умро. Тог лета Ема је изашла из дворишта на трактору и поорала два хектара земље, посејала пшеницу и пожњела жито. Сви су плакали кад је пролазила кроз село. – сећа се Драгана.

      

Видео прилог урадила Нишка телевизија за крај жетве 2011.

 У њиховој кући се једе само умешени хлеб, а храна се спрема од намирница са имања.

Од поврћа и воћа које успева на њиховој земљи ове вредне жене праве разне ђаконије – кувана јела, пите, хлеб, слану и слатку зимницу...














Госте, подразумева се, чека домаћа, здрава трпеза са села.

Трудимо се да уместо конзерванса користимо технику пастеризације, рен, трњину или дрен који чува квалитет производа. За славу или рођендан, уместо вина и чоколаде, спакујемо поклон - теглицу. То је наш мали дар.

Башта и зимница су Миличине и моје две велике љубави
које смо наследиле од баба Ратке

Вама дарујемо рецепт за претечу свих данашњих домаћих зимских слаткиша-Рецељ. Правимо га по традиционалној рецептури, без додатног шећера.

Печенку (бундеву) очистите од семена и коре, исечете на коцкице, ставите у кречну воду да одстоји па исперете. Сок од грожђа (ширу) прокувате а онда у њега додате комадиће бундеве. Све кувате док се не постигне густина као за слатко. Једностављно је и здраво. Признајемо, прави специјалијалитет!
 

 

Патуљасти зец Љубиша лако се прилагодио условима у Нишевцу, двориште је заменило кавез а поврће из баште на сталном је јеловнику овог симпатичног кућног љубимца.
                                                             

А како зими? Нама није проблем, од детињства учимо сналажење на
леду.

Имају 6 категорисаних места (3 собе са француским лежајем) и собу за одмор са шанком, кухињом и трпезаријом, доста књига из области уметности, сликарски материјал, сировину и "оружје" за плетење и хеклање, разбој, трактор, комбајн, оруђе за рад у пољу...

У оквиру домаћинства Станисављевићи гаје поврће па је на трпези увек свеже салате. Ту у окружењу су и пашњаци богати лековитим биљем, пастири са овцама и козама, живописна Сврљишка клисура, купалиште Бањица, манстир св. Архангела Гаврила, Стара планина, Књажевац и Ниш, археолошка налазишта Медијана и Феликс Ромулијана, бања Топило, базен Попшица, базен Ргоште...

Поред здраве трпезе госте у Нишевцу чекају и 
искусни водичи-заљубљеници у родни крај

 Спајајући модерно и традиционално, жене породице Станисављевић од заборава чувају дух традиције и традиционалне вредности породичног дома, граде нове ствари на темељима онога што су преци започели. Комбајн и данас излази из овог дворишта.
            Њихов циљ није да оду у град и крену испочетка, већ да привуку што више туриста у сеоску оазу – Долину мира и љубави.

 

 Фотографије Ненад Благојевић, Браниша Антић и Миодраг Миша Игњатовић, текст Ненад Благојевић
                                                                                                                објављено у часопису ЛИСА

                                                                   више фотографија погледајте на сајту Српске магазе