"Inside" 2012 у Београду 29. и 30. августа

Београд ће 29. и 30. августа бити домаћин регионалне конференције о примени технологија у конгресној индустрији – "Inside 2012" чији су суорганизатори конгресни бирои Србије и Словеније.

Овом приликом Београд ће се наћи на маршрути европских градова у којима се уз подршку водећег сајма за индустрију конгреса и подстицајних путовања  EIBTM  одржава серија тренинга представника конгресних дестинација и добављача под називом "EIBTM Talks…".

"Inside" конференције су место на којем се индустрија среће са "start up" фирмама и дигиталним предузетницима, пише на званичном сајту ове конференције.

Српска Магаза своју пословну платформу представиће на овогодишњој конференцији, на којој ће бити презентован нови пословни модел пословања у руралном туризму Србије, а сви учесници биће угошћени традиционалном трпезом на модеран начин - "Српским кетерингом".

Комплетан програм регионалне конференције Инсиде 2012.

Српска Магаза - и шта сад?

Средином прошлог месеца, 14. јула, свечано је отворен први продајни објекат Српске Магазе у Љигу. Ово је почетак применe новог пословног модела обједињене понуде производа и услуга српског села.

Значајном догађају допринели су, својим присуством, многобројни пријатељи, пословни сарадници, домаћини, новинари, туристи...

Интересовање које је уследило након отварањања, код произвођача, туриста и новинара показује колико је овај концепт битан за развој српског села.

Српска Магаза је место сусрета села и града, традиције и потреба савременог човека.

Како до нас?

Када Ибарском магистралом пролазите кроз Љиг, из смера Београда, са десне стране после семафора на 500 м, наићићете на прву Српску Магазу у Србији. Лако ћете уочити препознатљив традиционални стил градње, комбинацију дрвета и камена, трем, кров на четири воде покривен бибер црепом.

И сам простор око Магазе осмишљен је на веома посебан и креативан начин. Можете се прошетати кукурузним лавиринтом, обићи показну башту са разним поврћем или дечији градић „Пасуљко“ који су само део пратећег садржаја.

Желите квалитетне производе?

Ако бринете о себи и породици, желите понуду квалитета, домаће из Србије, производе са укусом, мирисом, душом Српска Магаза вам то може понудити.

Традиционални производи: слатка, џемови, сокови, ракије, вина, сиреви, ајвар, суво воће, сувенири...Можете наћи и троножац, вунене чарапе, сапун са козјим млеком, разгледнице са мотивима села и још много тога...

Купујете путем интернета или желите да поклоните својим пријатељима и пословним сарадницима дар из срца Србије - за вас смо осмислили пакет са села - Домаћински пакет поручите - послаћемо вам.

Хоћете на одмор у село?

Уморили сте се од градске вреве и свакодневних обавеза и пријао би вам одмор. Боравак у природи је идеално решење за вас и прави начин да се окрепите и обновите енергију. Потражите на нашем порталу srpskamagaza.com  понуду сеоског туризма. Наћи ћете богат избор сеоских домаћинстава која нуде смештај и пратеће садржаје.

Уколико сте у недоумици и потребан вам је савет или имате неки посебан захтев контактирејате нас путем мејла info@srpskamagaza.com и ми ћемо вам у најкраћем року изаћи у сусрет.

Размишљате о активном одмору на селу, хоћете на манифестацију?

Када планирате путовање или сте већ на путу, Српска Магаза вам помаже да дођете до информација где се нуди активан боравак у селу кроз демонстрацију и обуку како да умесите хлеб, направите фрулу, покажете деци  краву, прасе...

Желите да посетите неку манифестацију, да можда и учествујете у програму, такмичењу на сајту srpskamagaza.com, у рубрици догађаји, добићете информације.

Ако сте произвођач...

Српска Магаза је ваша најбоља реклама! Желите да истакнете понуду производа, представите домаћинство - јавите се на мејл info@srpskamagaza.com. Ваш производ се може понудити преко сајта, пакета или малопродаје и велепродаје Српске Магазе.

Ако се бавите сеоским туризмом...

Нудите смештај, а желели би сте да се чује за вас, позовите нас на телефон 014 344 3 777 или нас контактирајте путем мејла info@srpskamagaza.com. Наши регионални сарадници ће вас обићи, фотографисати ваше домаћинство и направити занимљиву понуду и промоцију на нашем сајту  srpskamagaza.com.

Ако сте чувар традиције, старих заната...

Успели сте да направите спој између тадиције и модерних токова. Ако желите да своје знање пренесете млађим генерацијама и тако сачувате од заборава старе занате, обичаје, контактирајте нас путем мејла info@srpskamagaza.com. Потрудићемо се да заједно са вама осмислимо једнодневне и вишедневне радионице и курсеве и све заједно са вашим производима уврстићемо у нашу понуду на сајту srpskamagaza.com.

Магазин

Упустите се у авантуру! Пријавите се за Магазин Српске Магазе, бесплатан је srpskamagaza.blogspot.com.

Сваког месеца водимо вас кроз Србију. Упознаћете нове пределе, интересантне људе, српске домаћине и живот на селу. Научићете да спремате стара српска јела, открићете живот Србије кроз разне саборе и манифестације, упознаћете српске обичаје и занимљиве приче из живота наших суграђана.

Пријавите се за Магазин и он ће сваког месеца стићи на вашу мејл адресу.

Српска Магаза - ваш домаћин на путу кроз Србију!

На прозору Магазе - Стојана Милинковић

У ово јако тешко време, када се све гледа кроз паре, треба добро отворити очи и хранити своју породицу здравом храном, каже жена која предводи надалеко познате „Златне руке“.

Косјерић има Милијана Стојанића а Љиг има Стојану Милинковић! Обоје, свако на свој начин, проносе славу српске кухиње.

-Мајка ме је учила, ујутру изађи и насмеј се, вели Стојана док причамо о селу, храни, животу...Заиста, добар рецепт! И преко потребан у време када је искрен осмех постао реткост а на лицима људи исписана забринутост због кризе која обремењује и ово време у коме живимо. Да криза није ништа ново, подсећа нас наша мудра и неуморна саговорница, рођена на Светог Трифуна сада већ далеке 1938. године у знаменитом гороломном селу Ба, на обронцима Сувобора. Стојана је рођена као осмо по реду дете и још од раног детињства време проводила као и остала сеоска деца у то време, углавном чувајући стоку, уз песму, игру и учење. Имала је велику жељу за школовањем, али је због тешких околности завршила само четири разреда основне школе, као и већина тадашње деце. Мајка и баба су је као младу девојчицу училе да кува и обавља остале домаће послове. Са 17 година удала се за Павла, са којим је изродила сина и ћерку.

- Младост  ми је била тешка, али ја то нисам примећивала, јер сам се удала за човека кога сам волела, речи су које треба запамтити а део су Стојаниног животног искуства.

Негде седамдесетих година прошлог века завршила је у Шапцу курс за кувара, а затим имала праксу у тада чувеном ресторану, можда и не слутећи да иде време када ће је по припреми хране знати широм Србије и ван њених граница. Посао  у школи је једва добила, јер је рођена у селу Ба, а тамо је одржан чувени Светосавски конгрес (1944. када је имала 6 година!). Радила је двадесет година као помоћни радник, ђацима омиљена „теткица“ у основној школи у Љигу, а затим још 10 година у ресторану свог сина, где је додатно усавршила кулинарско умеће. Након бомбардовања Србије, 2000. године са групом жена након косидбе на Рајцу одлучује да се озбиљније позабаве старим јелима и организују, што резултира настајањем удружења „Златне руке“, које предводи управо баба Стојана.

Причали смо о животу на селу у време њеног детињства и младости...

-Били смо задовољни, надали се бољем, певало се!,  говори Стојана о некадашњем животу на селу, у време док је и сама била млада. Тада се знао поредак, владало је поштовање и млађи су слушали старије, који су разборито управљали домаћинством. 

Начин исхране, као и начин живота, био је у складу са природом. Готово сва храна, као и одећа и обућа производила се у домаћинству, које је било заокружена и самостална економска целина. Млеко и млечни производи, поврће, воће, месо у мањим количинама и посебним приликама били су основа трпезе у српском селу пре неколико деценија.

За доручак обично цицвара, качамак, бунгур, печен кромпир са сиром и кајмаком, врућа лепиња (ако је пост са пекмезом или џемом)...

За ручак се спремао кромпир, пасуљ, боранија, грашак, зеље зачињено кајмаком...пасуљ се јео готово сваки други дан, месо ретко када, углавном о празницима и када дођу гости (кувана овчетина, пар свиња се клало у  јесен-ко има).

-За вечеру се није седало док отац не дође.

А за вечеру оно што преостане од ручка, и понешто се дода. 

Постови су се држали и јело се воће које успева код нас. Проја се јела свакодневно, пшенични хлеб обично уз пост и о празницима. Хлеб се пекао у хлебној фуруни, од брашна самлевеног у воденици (од целог зрна пшенице), укусан, мирисан и хранљив.

- Тешко је било радити, али ти било нешто мило, био си задовољан, примећује баба Стојана док описује сеоске послове, оргаизациију и поделу рада међу укућанима. Свекрва је правила распоред снахама: планинке обављају послове око стоке, муже и прераде млека, боравећи током сезоне испаше на планини. Редуше обављају послове у кући и око куће, смењујући се седмично. Жетеоци, косиоци, купиоци...раде тешке физичке послове и певају а данас? Они који данас раде имају машине, мање запињу али песме нема!

„Одрасла сам овце чувајући“ омиљена је бабина песма, а може се, уз још неке старе, чути тамо где су „Златне руке“. Умеју и воле да запевају кад год је прилика за песму!

- Знали смо кад је празник, ишли у цркву, ишли једни код других...сећа се Стојана, примећујући да су данас људи отуђени једни од других, усамљени и незадовољни.

Враћамо се у време данашње, модерно и брзо...

- У ово јако тешко време, кад се све гледа кроз паре, треба добро отворити очи и хранити своју породицу здравом храном. Треба обратити пажњу да није све у парама-са мало пара може се доћи до добре зимнице,“, поручује ова вредна и искусна жена млађим нараштајима, често ужурбаним и окренутим ка брзој храни.

Причамо о магази некада и сада...

-Магаза је била уредна зграда, чиста и сређена као гостинска соба. Од брвана, са разним полицама, са окаченим „натегама“ (тиквама, врговима)...Уместо подметача жуто липово лишће или пак од винове лозе. Унутра пуно домаћих производа, зимнице, парадајз у ћуповима и много тога другог што су вредне сељачке руке одгајиле и убрале а умешне домаћице припремиле и оставиле за зиму...све од производа који су укусни и без „хемије“!

Данас, баба Стојана се радује што је у Љигу отворена Српака Магаза и верује да ће се, ако Бог да, проширити и у другим местима а и око ове прве бити још зграда. Људи ће све више свраћати и куповати оно најбоље што српско село данас може да понуди.

- А мени је жао села, ја волим село! Лакше је изаћи у њиву него ући у затворену просторију, наглас размишља на тему све већег интересовања градског становништва за боравак и живот на селу. Ова разборита жена одлично схвата суштину и значај излагања понуде производа и услуга са села на начин како то чини Српска Магаза, иако сама не користи интернет (мада размишља о томе да научи и почне да ради на рачунару). Предлаже да се припреми што богатија понуда зимнице за предстојећу јесен.

На крају овог изузетно пријатног разговора враћамо се на „Златне руке“ и њихове планове за будућност. Са озбиљношћу и одмереношћу српске домаћице, баба Стојана увиђа потребу за подмлађивањем овог удружења које чува од заборава јела шумадијског села. Критеријуми за нове млађе чланице су да су вредне, уредне, паметне и пристојне. Такође, „Златне руке“планирају радионице за обуке деце и омладине, како бисмо и у данашње време неговали и развијали оно најбоље од сеоске трпезе, што је издржало пробу времена и сва искушења бурне историје која су нас задесила у прошлости а и садашњости. 

Гледајући енергију која избија из ове седамдесетпетогодишње баке, осећамо да начин исхране и живот на селу заиста благорворно делују на људе, њихову способност и животну радост! Поздрављамо се, она оде својим послом, јер за вредне руке увек има посла, а ми остадосмо замишљени, погледа упереног тамо где се уздижу висови башког Гучева, Сувобора и Рајца...ка српском селу које још одолева и чека да препознамо његову вредност и лепоту.

Зоран Бушић

Формула за идеалан одмор

Колико умемо да се одморимо и испунимо себи дан? Како да се што боље одморимо од градске вреве, пословних обавеза и свега што нам одвлачи енергију?

Многи од нас годишње одморе планирају месецима унапред и организују да им сваки дан проведен на одмору буде савршен. А, онда често на самом путовању увидимо колико је та припрема била стресна, путовање дуго трајало и нисмо стигли да се одморимо а већ смо се вратили.

Сигурно се свако од нас бар једном запитао како би изгледао савршен одмор?

Одговор на ово питање дао је др Дејвид Луис са Миндлаб Интернешнал Универзитета у Сасексу, за истраживање Холидеј Ин-а. Он је открио формулу, која показује да је идеалан одмор комбинација разних фактора, нарочито броја слободних дана и цене аранжмана узевши у обзир и степен досаде, опуштености и анксиозности.

((N(d)μ(d)-40)(r))/(σ(b)((C(d)-μ(d) )N(d)-41/40 c) ) (41c.a)/〖40〗^2

Према овој формли за којом сви трагамо – одмор који нуди максимум опуштања уз минимум бриге је тродневно бекство не даље од четири сата удаљено од вашег дома.

Према томе, одмори би требало да нам пуне батерије и помогну да се вратимо свежи и полетни. Анализом овог истраживања и наизглед недокучиве комбинације бројева и слова, закључили смо да би одмор на селу био најприближнији идалном одмору. Јер село вам је свакако најближе, продужени викенд одговара броју дана, а уз нетакнуту природу, чист ваздух, домаћу храну, богатство биљног и животињског света као и сеоског начина живота одморићете се максимално уз минимум брига.  

Слатка добродошлица

Један од старијих специјалитета српске кухињe, повезан са добродошлицом госта у било ком домаћинству у Србији било је послужење са слатким и чашом хладне воде.

Када коме у посету одете, у било које доба дана, то ће вас домаћица при посети послужити – слатким и водом. За слатко се бира увек најбоље и најплеменитије воће и наше га вредне домаћице праве са највећом вољом.  Слатко је у Србији тако добро, укусно и лепо по изгледу, да се без претеривања може упоредити са најбољим „слаткишима“ на Западу.

Кажу наши стари: Нема лепшег послужења од слатког и чаше добре, хладне воде, нарочито лети! У време краља Милана и краљице Наталије Обреновић у Србији боравио је један изузетан гост, сликар Влахо Буковац. И он је као прво послужење добио слатко са чашом воде, што му је остало у пријатном сећању, па је у својим мемоарима записао цео догађај. Не желећи да се осрамоти и мислећи да тако треба познати сликар је почео само слатко проба. Тако је он наставио даље, кад у један мах краљица му се насмеја и учтиво га замолила да не једе толико слатког, желећи да га поучи како се узима „слатко“, захвати мало кашичицом принесе устима, а затим узе и мало воде. И тако се домаће српско слатко као производ гостољубивих српских домаћица нашло у центру пажње страних гостију.

Зато смо ми, Српска Магаза, за вас припремили један Слатки пакет, па било да су вам гости домаћи или страни послужите их овом слатком добродошлицом. 
Поручите!

  

Прођох Левач, прођох Шумадију

У порти манастира Каленић 4. и 5. августа биће одржан 43. Сабор народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију", једне од најстаријих манифестација тог типа чији је циљ да сачува од заборава народне обичаје.

Предсаборске активности почеће 30. јула, а током шест дана биће одржани бројни уметнички програми, попут традиционалне Левачке ликовне колоније, такмичења Златни глас Сабора, промоција књига, изложбе и дегустације традиционалних јела, изложбе старих заната, такмичења здравичара, изложбе крава, механизације и сточне хране.
Централни део манифестације биће у недељу 5. августа, када ће након свечаног дефилеа наступити 20-ак културно-уметничких друштава из Србије и иностранства и то 15 у такмичарском делу и пет у ревијалном.

Традиционално биће изабрана најлепша девојка сабора, девојка са најдужом плетеницом, мушкарац са најдужим брковима, а бираће се и најлепша мушка и женска народна ношња.
У порти манастира Каленић организована је дегустација старих јела припрема Златне руке Левча, изложба домаће радиности и старих заната, такмичење здравичара...

Новина у овогодишњем сабору је манифестација "Дани кнегиње Милице" који ће бити одржани 1. августа у селу Жупањевац код Рековца. "У овом селу пронађени су археолошки остаци средњовековног манастира и града у коме је боравила кнегиња Милица после Косовског боја. Организоваћемо округле столове и предавања археолога који су радили на тим ископавањима", казао је директор Туристичке организације Ненад Филиповић.

Најављен је долазак представника Владе Србије, амбасадора и личности из јавног живота Србије, као и 60 полазника интернационалног семинара фолклора из 12 земаља Европе и Далеког Истока.
Према најавама председника општине, на Сабору ће бити преко 500 учесника, а очекује се долазак до 30.000 људи. Због тога је уређено и очишћено место на коме се одржава Сабор, закрпљене су ударне рупе на путевима до Левча, уређен је Дом културе.
Покровитељи сабора су Министарство културе и Општина Рековац.

Етно кућа Завичај

На само 95км од Београда, у срцу Шумадије, на обронцима планине Рудник у селу Трудељ налази се етно кућа „ЗАВИЧАЈ“. Напревљена је 2009. године, као производ великог труда, али и жеље да се очува дух и традиција овог места.

Етно кућа „ЗАВИЧАЈ“ има терен за мали фудбал, дечије игралиште, базен ијош коју активност, такође ће вам пријати шетња кроз обележену стазу. Постоји могућност да купите домаће производе као што је сир, кајмак, ракија, вина и на још један начин понесете успомену са вашег одмора.

„ЗАВИЧАЈ“ поседује три објекта у којима су смештени двокреветни апартман – Нова кућа, четворокреветни апартман – Кућа и једнокреветни – Вајат. Ваздушна бања, мир и тишина, лепота сеоског амбијента, обиље детаља из старог сеоског живота наћи ћете у „ЗАВИЧАЈУ“. Због својих изванредних климатских услова још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању.

Више информација погледајте на сајту Српске Магазе