Ако вам се љуља фотеља – набавите троножац!

Када сте последњи пут видели троножац или седели на њему?

Троножац је много више од једноставног дела нaмeштаја! Седење на троношци помаже да боље разумемо своје претке и позицију њиховог погледа на свет. Доказује да је тројство неопходно за стабилност. Повољно делује на сузбијање смртног греха гордости. А поред тога, увек је спремна за госта, у сваком окружењу - у канцеларији, старој или новој кући, викендици, салону, галерији, пословном простору. 

Не заузима пуно места и по потреби се лако се склања и преноси. Можете је носити са собом, прихватљива је за сваки гепек, обезбеђује Вам место чак и тамо где Вам се нису надали!

Ако Вам се љуља фотеља – набавите троножац!  И ако паднете, не падате са висине.

„Српска магаза“ покреће акцију за очување и промовисање старих заната „Са троношком у руци“ која ће имати за циљ да скрене пажњу јавности на значај, суштину и драгоценост старих и уметничких заната, као и промовисање и подстицање употребе оваквих занатских производа у свакодневном животу.

Акција ће обухватити широк низ активности – лицитације, изложбе, музичко-сценске догађаје... Сви они који деле нашу љубав према традицији, а посебно према занатима, позвани су да се прикључе и дају свој допринос кроз неку од активности у складу са сопственим афинитетима и преференцијама.

Будите покретач и учесник! Јавите нам се са предлозима!

За очување старих и уметничких заната боримо се заједно -  „Са троношком у руци“!

На прозору магазе - Милован Данојлић

Милован Данојлић

Више од тридесет година живим у иностранству, пропутовао сам многе земље, и готово сваке године долазим у родно село, на две-три недеље ако не и на два-три месеца. Та враћања у завичај учвршћују моју духовну равнотежу, усрећују ме и успокојавају. Мало је, у белом свету, онако љупких предела као што су брегови између Љига и Белановице, са леве и десне стране Качера. Рекло би се да је тај рељеф Творац обликовао са посебном брижношћу, са жељом да човеку све буде на домаку руке. 
Слична узбуђења доживео сам у Тоскани и Прованси, око Рогашке Слатине и у подножју Татри, у Вермонту, Ирској, Шкотској и на Цејлону. Објективној лепоти завичајних предела треба, разуме се, додати и субјективну димензију везану за сећања из детињства. Имао сам срећу да се родим у једном од лепших кутака планете.

Други извор радости коју сам, као повратник у родни крај, годинама доживљавао био је изразито природан укус земаљских плодова, пре свега поврћа, и воћа. Говорим у прошлом времену пошто се, од пре неколико година, стање битно погоршало. И у наше баште и њиве су, захваљујући „Монсанту“, попустљивости и небризи државних органа и неупућености сељака, почела продирати генетски модификована смена. Резултат је поражавајућ: кромпир, парадајз, краставац, бели и црни лук и борања сасвим су обљутавили, остали без некадашњег укуса и мириса, а о хранљивости или штетности такве, фалсификоване и стерилизоване биологије, боље да не говорим. Наш је сељак, због обилнијег приноса које доноси овакво повртарство, прихватио страхоту.

Колико сам се, не тако давно, радовао укусу наших плодова, који је одскако од онога што се гаји на Западу, толико се сада грозим готово овога што се на нашим пијацама налази. Код нас се стање нагло погоршало, док се уФранцуској, где живим, видно побољшало. Французи непрестано избацују отрове из својих башти - а Срби их уводе...као да нам тзв. „Европа“ ко зна којим путевима натура оно чега се сама одрекла.
Уместо здравих и природних плодова, за шта нам је поднебље дало велике могућности, ускоро ћемо постати рекордери у производњи нездраве и вештачке хране...

И даље се радујем лепотама родног краја, језику и људима који га говоре, а што се тиче поврћа и воћа, то је, у Француској, сада боље него код нас.

  

Српска Магаза схвата важност обнове традиционалних вредности нашег тла. Пружимо јој пордшку.

Оживимо старе занате

Потреба за обновом старих традиционалних заната веома је значајна и очување истих треба да допринесе популаризацији ове привредне делатности. „Српска Магаза“ препознала je важност упознавања са старим занатима, као и традиционалне методе рада и покренула акцију промовисања.Традиција је културно наслеђе које се преноси са колена на колено, углавном усменим путем. Обнова старих заната, осим допадљивости за тржиште, има и другу, изразитију вредност, а то је заштита вештина израде производа. Највећи број оваквог вида рада, ближи се потпуном ишчезнућу, а то се посебно односи на традиционалне сеоске и услужне занате у градовима. Ипак, и поред неповољних околности за обнову старих заната у Србији, виталност, таленат и вештине појединих даровитих појединаца или мајсторских радионица и даље, али уз велике тешкоће, налазе пут својим производима до заинтересованих купаца. Неки од њих оваквим начином израде баве се као хобијем, док су се други одважили да одаберу занат као позив и основни извор прихода.

Занат је првенствено вештина ручног рада, а занатлија израђује јединствене уникатне производе користећи оруђа за рад – алате. „Без алата нема ни заната“, на овај начин се обично карактеришу традиционална народна знања, наравно уз креативност и стваралачку склоност мајстора.Акцијом промовисања старих заната „Српка Магаза“ представља три јединствена предмета троножац, свиралa и торбе.
 

Троножац је једноставна направа за седење без наслона полумесечастог или кружног облика. То је универзални предмет и јавља се готово у свим културама. Једноставни модели троношца рађени су од грана, које су вешти мајстори искористили за ногаре, а сложенији су прављени са посебним ногицама на којим се намешта дрво равне површине. У такозваној ниској култури становања, троножац је био саставни део куће уз огњиште. Интересантни су троношци које су користили неки од занатлија, посебно опанчари и ужари, ови троношци у предњем делу имају удубљење, а неки од њих су били пресвучени кожом. Ретко су се троношци украшавали или резбарили, мада, у развијеној племској култури западне Србије и  динарске области, троножац је имао свој статусни симбол. То су троношци „столоваче“ са четири или са три ноге, имају наслон који се састоји од усправних гредица и једне лучне. У традиционалној култури овакав троножац намењен је старешини куће или неком значајнијем госту (свештеник, кум...). По правилу куће постојао је само један такав троножац. 

За стручна предавања и коришћење фотографија „Српска Магаза“ се захваљује Етнографском музеју у Београду, посебно мр.Милошу Матићу, Мирославу Митровићу и Марку Стојановићу на издвојеном времену и љубазности.

Одмарајте на селу

"Куда да одем?"

На само 10 км од Ваљева и 90 км од Београда, налази се село Попучке. Кроз село Попучке протиче река Кривошија, док се сеоске куће простиру на северној страни по падинама ваљевских побрђа, овај природни амбијет омогућава угодан одмор на селу. Овде се можете одморити код домаћина Слободана Јовановића уз квалитетан смештај, традиционалну кухињу и разне врсте рекреација: пецање, шетња и одмор у природи.

Храна је домаћа, а на богатој трпези могу се пробати и стара српска јела, проја, качамак, цицвара, кајмак сир, домаћи хлеб...

Гостољубив домаћин Слободан Јовановић, пружа сваком госту и могућност учествовања у пољопривредним радовима у домаћинству у виду рекреације и разоноде.

Кућа домаћина Јовановића налази се на око 300 метара надморске висине поред сеоског асфалтног пута и веома је угодна за боравак како у летњем тако и у зимском периоду. Гости који долазе сопственим превозом имају простор за паркинг, док они који намеравају доћи аутобусом обезбеђен им је превоз до села.

Учините да ваш одмор буде незабораван и проведите угодне тренутке на селу код љубазаног и срдачаног домаћина Слободана Јовановића, који већ неколико година дочекује госте из свих крајева света. 

Више о домаћинству Јовановић на  www.srpskamagaza.com

Књажевачки млин

Газдинство Слободана Петровића из Књажевца, бави се органском ратарском производњом, уз контролу сертификацијских кућа. Потпуни органски статус има око 2 хектара његовог газдинства, док остале порвшине Слободановог газдиства улазе у конверзију од наредне године. 

СГС-Београд д.о.о. врши контролу овог газдинства, на коме се гаје аутохтоне сорте белог кукуруза (осмака), ражи, јечма и овса. 
На каменом млину, од аутохтоних житарица добијају се интегрална брашна.

Слободан Петровић је до 2001. године живео у граду када је одлучио да живи на селу и бави се пољопривредом. Од почетка његови производи су гајени по принципу органске производње, а од 2005. године званичним сертификатима је потврђена његова производња. 

Поред органске производње житарица, газдинство Петровића бави се и производњом гљива буковача, која би такође у следећој години требала да буде означена у органску. Поред ове производње, на газдинству Петровића гајиће се и поврће.

Више информација о производима домаћинства Слободана Петровића на www.srpskamagaza.com

Вашар у Тополи

Обраше се виногради, крај Тополе
48. Опленачка берба и 39. Сабор народног стваралаштва Србије

На побрђима Космаја, Рудника и Венчаца, са Прокопом и Опленцем, од давнина су људи узгајали винову лозу. И у средњем веку читаво ово подручје је било познато по добром вину. Први записи о виноградарству овог подручја датирају још из путописа De la Brokijera из 1432. године. Слава опленачких вина, пренела се широм Европе 1903. године када је у селу Бања основана Венчачка виноградарска задруга и подрум вина краљева Петра и Александра Карађорђевића. Одржавање вашара у Тополи датира још из времена кнеза Александра Карађорђевића. Ову манифестацију Шумадинци једноставно зову Вашар у Тополи.

Овогодишња манифестација „Опленачка берба“ одржаће се другог викенда октобра. То је 48-ма по реду привредно туристичка манифестација. По значају који заузима у категорији таквих манифестација „Опленачка берба“ спада у пет најпосећенијих и најзначајнијих у Србији.

Преко 120 типских етно штандова биће постављено на Винском тргу и у Винској улици, роба широке потрошње биће лоцирана у бочним улицама града. На овогодишњој Опленачкој берби представиће се око 200 излагача у категоријама индивидуалних произвођача грожђа, воћа, вина и ракија, старих заната, сувенира, винарија.

На манифестацији „Опленачка берба“ организовано је Седмо међународно такмичење и оцењивање вина и ракија са преко 100 пријављених учесника. По извршеном оцењивању које званично почиње 4.октобра биће додељене награде у одговарајућим категоријама. Такође су у два дана трајања Сајма вина, сувенира и домаће радиности биће изабрани добитници награда и признања у неколико категорија: најаутентичнији стари занат, препознатљив сувенир, сталност у појављивању и најкомплетније представљање.

Истовремено са трајањем Опленачке бербе, одржаће се и републичка манифестација Сабор народног стваралаштва Србије. У оквиру овог тродневног програма (7. 8. и 9. октобра), општина Топола ће бити домаћин великог броја људи, који ће уз дегустацију доброг вина и музике да славе бербу грожђа.

О Тополском вашару певао је чувени песник Добрица Ерић, док су пре њега народни певачи сведочили да у том догађају уживају - Обраше се виногради, доле крај Тополе.... Песма је постала обележје Опленачке бербе.

Организатори су се постарали да вашарску атмосферу употпуне и културним дешавањима: организују се изложбе, концерти, представљају се и продају производи домаће радиности и старих заната, сувенири, све са намером да сваки посетилац оде задовољан.

Званични покровитељи Опленачке бербе 2011. и Сабора народног стваралаштва Србије су Општина Топола, Министарство економије и регионалног развоја, Министартсво културе, Компанија Дунав осигурање, Неметали д.о.о. Топола, Таково осигурање, Агробанка ....