Ненад Благојевић - На прозору Магазе

Живимо у времену у којем нам говоре да наша земља, а нарочито села, пропадају, како је све више незапослених и депресивних људи. Трудим се да аутентичним причама покажем да то и није баш тако.

Интервју са Ненадом Благојевићем, новинаром и уредником животних прича у недељнику Лиса

Овај млади човек са нарочитим надахнућем пише о надасве занимљивим, вредним и добрим људима из целе Србије, о сеоском туризму, манифестацијама, дестинацијама, достигнућима наших људи у иностранству...

 Крајем прошле године, срели смо се у Привредној комори града Београда. На семинару "Примери добре праксе у туризму Србије" студентима је говорио на тему "Утицај штампаних медија на развој туризма Србије". И ту су нам се интересовања поклопила.

Један сте од новинара који је често на терену. Шта Вас подстиче и мотивише да путујете по руралној Србији? 

Србија врца од енергије која чека да буде откривена, препуна је дивних места за која, нажалост, многи њени житељи не знају, као и вредних људи здраве памети. Најважније је, а у то многи моји пријатељи који ретко иду даље од Београда тешко поверују - Србија није само Београд. Ви знате, Србија је много више од тога. Да ово што говорим није фраза,  потврђују ми пријатељи-туристи и колеге новинари из иностранства. Они се неизмерно диве ономе чега се многи наши суграђани стиде - селу, фолклору, народним обичајима и манифестацијама..

Ту је надахнуће - у животним причама занимљивих, енергичних и вредних људи којих је наша земља препуна, у њиховим необичним хобијима и занимањима, у њиховој добронамерности и гостољубивости.

  Највећа је мудрост веровати у своју идеју, бити вредан и радити.

Поновићу речи младог глумца Милоша Биковића : квалитетних, вредних и пристојних људи у нашој земљи и те како има, они су ту поред нас, али да за разлику од ових других, нису бучни - већ тихи.

Неопходно је одолети тренду кукања и жаљења

У сваком, па и у најмањем месту у Србији, пронађем позитивне примере. Младе који се враћају на село да би се бавили сеоским туризмом, породице које живе од органске производње, сакупљаче лековитог биља, креативаце који праве сувенире, мешовите парове...чак и странаце који су одабрали рурални део Србије за живот.

Шта су снага и потенцијал Србије?

- Горе поменути странци својим утисцима одговорају на ово питање. Они нашу земљу виде као лепу дестинацију за одмор по повољним ценама. Сматрам да, осим домаћих, треба да привучемо што више иностраних туриста. Чак и да остану свега неколико дана, зашто да не?

Енглезима, Французима, Немцима, Русима, Кинезима...допадају се наша храна и пиће, програми сеоског туризма, боравак у природи, планинарење, одмор поред река и језера, а посебно забава и провод на манифестацијама и фестивалима. За њих ме увек прво питају. Ако бисмо реновирали бање и направили понуду, питам се где би нам био крај. Битно је да све оно што се рекламира у туристичким филмовима и на билбордима буде доступно и у стварном животу.

 „Више дај - мање очекуј“.

Са каквим ставом крећете на пут и шта очекујете од 

путовања?

- Доста путујем и пословно и приватно и не правим разлику. Радознао сам па ме својеврсна радост држи од момента уласка у воз, којим најчешће путујем, до самог доласка на дестинацију. Готово да никада не правим грандиозне планове са великим очекивањима - тада се најбоље проведем и направим најбоље текстове.

Издвајате ли неку реакцију читалаца из Лисе?

- Читаоцима се допада када пишем о детаљима којих нема у проспектима или на интернету. Рецимо: како су ме домаћини дочекали, шта се од домаћих производа може купити у селу, какав је пут до куће, да ли до те дестинације може да се стигне аутобусом или возом... Ако им се допадне неко домаћинство о коме сам писао, позову редакцију и потраже број телефона да би отишли тамо.

Потврда квалитета прича које читаоцима говорим су и не тако ретке реакције колега са телевизије који позову да би на обрађену тему урадили прилог из свог ТВ угла. Тако се добра енергија преноси. Тако домаћини добијају и могућност за даљу промоцију.

Како видите будућност штампаних и електронских медија?

- И једни и други медији имају публику која им указује своје поверење. Неко воли да чита вести и занимљиве текстове седећи за компјутером, неко листајући странице заваљен у фотељу или у аутобусу, или на пропланку далеко од градске гужве. То је ствар избора те не бих коментарисао све чешће најаве да ће интернет портали у блиској будућности заменити штампане медије. О томе се годинама прича, а новине се, као што видимо, и даље продају и читају.

Имате ли предлог за домаћине о начину промоције?

- Проверени рецепт је редован контакт са новинарима и слање мејлова са новим информацијама. Уколико је то могуће, самостално или у договору са локалном туристичком организацијом, организовати посете представницима медија. Жива прича са терену још увек нема алтернативу.

Имали сте прилику да будете наши гости. Какво је Ваше виђење концепта Магазе и

њеног даљег развоја?

- Допао ми се концепт Српске Магазе, а касније и Кукуруз феста, писао сам о њима. Као човек из медија, сматрам да Магаза треба да успостави још бољу сарадњу са новинарима и уредницима. Можда...да и њих умрежи као што је умрежила домаћине, да организујући разне акције са медијима кроз афирмативне текстове промовише своје пакете.