Питања за све ???

Да ли смо се некада запитали куда заиста журимо? Ако би и неко дао одговор на то питање, онда би одговор сигурно био: „Журимо да би смо више зарадили“ или „Журимо да би смо сустигли време“. У свој тој журби, принуђени смо и да свакако нездраво живимо. Дан за даном постајемо  временске машине.  Да ли је потпуно избледела  она сеоска разгледница наших предака када су села била пуна, шпајзеви и оставе прошарани ђаконијама, ливаде и пашњаци покошени, а домаћа стока намирена.  Да ли се избрисала из сећања  она пословица да  „Здравље на уста улази“? Ту хармонију данас је нарушило време, време нових трендова, нових  стилова и илузија о лагодном животу у урбаним срединама.  Мирисне ливаде и шарена поља замењени су асфалтом, а и оно мало становништва што је остало по селима већином су стари. Окретање ка технолошком развоју, учествовање у виртуелном свету, довело је до губитка људског идентитета. Руралне средине у Србији бивају изложене честим миграцијама локалног становништа, при чему највећи проценат чине млади. Мишљење, да се на селу не може опстати, све чешће одводи младе у урбаније средине.  Слободно можемо  поставити питање : „Шта ће бити са селом и да ли  требамо заборавити наше Богом дане  пределе и  плодне оранице ?’’.  Међутим, није то једини проблем  са којим се данас суочавамо. Да ли смо се упитали  „Шта ће бити са нашим земљиштем и природом која Србију чини тако лепом? ’’ Хоћемо ли и даље ободе села „украшавати“ отпадом, а ивичњаке утрина и шума претварати у сметлишта? Хоћемо ли земљиште исцрпљивати до последње органске честице. Не заборавимо да је у свему квалитет важнији од квантитета. Стога се може слободно рећи да је вреднији  1 ар плодног земљишта, него 100 хектара стерилне неплодне пустиње, а на жалост  ми смо  ти  сведоци губитка органске материје у земљишту. Наравно да је и нездрава храна све чешће на менију. У  насељима ничу киосци брзе хране, индустријска храна преовладава. Шта је са оним старим бакиним рецептима, оном укусном и мирисном трпезом, која лечи и окрепљује и тело,а и душу? Хоћемо ли такав извор здравља, заменити за неки  оброк брзе хране, само зато да би смо сустигли време, које нам ипак за корак увек побегне.  Да ли се некада  запитамо може ли овакав стил брзог живота из једне лагодности прерасти у тескобу? Технологија је напредовала, али,да ли баш у добром смеру? Искушавање природе, непостојање граница за човека, нуклеарна постројења, генетски инжењеринг у којем се човек игра Бога, или нешто треће, доказ је да човек жели бити укротитељ свега што се под његовом руком може наћи. Катастрофе, болести и све оно што  данас може задесити  савременог човека,није случајност, већ једноставно човеков производ.

Сада можемо поставити једно логично питање: „Шта даље“ и "Куда даље“?. Како вратити  дух и радост напуштеном селу, како младе подстаћи и доказати им да је егзистенција управо у  животу на селу и да је носећи стуб људског друштва? Њихова очевина и дедовина у сенци заборава стрпљиво чекају време нове одлуке, а та одлука управо зависи од младих. Може ли ова нова генерација младих људи кренути стазом својих  предака, а да будуће генерације буду оплемењене самим животом у селу и да буду боље од постојећих генерација.  Као што се семе неке биљке сваке године  полаже у земљу из које се рађа нови живот, тако би неопходно било да и семе људског разума, једога дана проклија и израсте у једно чврсто и здраво покољење, која ће сачувати оно што има.

На сва ова постављена питања можда би смо решење и одговор пронашли у једној добро организованој масовној „Органик  сеоби“ на неку другу планету, где би се придржавали правила здравог живота и не би чинили грешке које на нашој планети чинимо, али ово није бајка, са срећним happy end-ом, већ реална борба за опстанак, тако и да сама помисао на овако нешто моментално пада у воду.                 

 Можда ипак одговор лежи у следећим речима написаним од стране неког искреног и добронамерног српског сељака , на табли, на уласку у неко село  у Србији, који каже: „Земљаче, ако си без посла, врати се  у своје родно село, очисти пут и њиву од корова, а када осетиш родну земљу међу прстима, схватићеш да си и ти део тог твог села. Срећно земљаче“.

Крајње је време  да се вратимо природи, традицији и здравом начину живота, да нам укуси и мириси старих традиционалних јела буду свакодневница. Не заборавимо мајчин тањир  и очеву њиву, сачувајмо замљиште са којег још убирамо слатке плодове, јер изгубимо ли све то, изгубили смо сами себе и не заборавимо и то како већ рече Индијански поглавица Сијетла- „Земљу нисмо наследили од својих предака, већ позајмили од својих потомака“. Нека на томе и остане...

Бојан Војнов                                                                                                                                                       Студент органске пољопривреде

Српска Магаза у Бриселу

Учешће Српске Mагазе на међународној конференцији у Бриселу


Представник “Српске магазе“ Катарина Лазић учествовала је на међународној конференцији у организацији Европске Комисије на тему „Породична пољопривреда – дијалог ка одрживој и отпорнијој пољопривреди у Европи и свету“, која је одржана 29. новембра 2013. године у Бриселу. Повод окупљања било је проглашавање 2014. године од стране Уједињених Нација међународном годином породичне пољопривреде.
У првом делу конференције учесницима су се обратили највиши званичници Европске Уније у области пољопривреде и руралног развоја: господин Dacian Ciolos, комесар Европске Уније за пољопривреду и рурални развој и госпођа Loretta Dormal Marion, Заменик Генералног директора Главне Дирекције за пољопривреду и рурални развој при Европској комисији. Господин Ciolos је указао на значај који породично организована пољопривредна производања има за Европу. Он је истакао да је управо породични дух оно што ову пољопривреду чини отпорном на многе изазове са којима се суочава и да је она као таква кључ развоја руралне економије. Породична пољопривредна производња, по њему, треба да буде модел организовања руралних средина. Нагласио је да треба искористити ову годину да се укаже на значај породичне пољопривреде за очување и развој руралних средина и позвао је институције да се боље упознају са сопственом стварношћу, односно шта за сваку од земаља широм света представљају породичне фарме. Посебно значајним сматра да се јачањем породичних газдинстава утиче и на јачање безбедности хране, као и да се пољопривреда никако не може одвојити од животне средине, а ни сами пољопривредници.

José Graziano de Silva, Генерални директор FAO-а изнео је очекивања УН и FAO-а у погледу обележавање 2014. годином породичне пољопривреде. Истакао је да породична газдинства нису само део проблема, већ и део решења, посебно у погледу безбедности хране. Навео је да породичним фармама треба помоћи да испуне своје потенцијале и то кроз различите видове помоћи: техничку помоћ, инвестиције, подстицање и јачање повезивања у асоцијације и задруге итд. Важну улогу и значај у породичним газдинствима признао је женама, називајући их кичмом фарме, коју треба ојачати и учинити препознатим фактором утицаја на одрживост и организацију.
Своје виђење породичне пољопривреде у контексту сопствене земље изнела је Њено Краљевско Височанство Принцеза Тајланда Maha Chakri Sirindhorn. Она је породичну пољопривреду описала као производњу малог обима која углавном служи за подмирење сопствених потреба, где се вишкови продају на тржишту. Мали пољопривредници ову делатност обављају на својој земљи уз очување сопственог наслеђа. Изазови са којима се суочавају су: недовољно земљишта за пољопривредну производњу; недовољно новца за инвестирање у цео циклус пољопривредне производње; недовољно знања о модерним технологијама у пољопривреди; висок ризик пољопривредне производње (поплаве, ерозија, штеточине и болести...); смањење величине породице, млади углавном траже послове изван фарме; недовољан додатни приход кроз додатне активности (производња готових производа, занатство,...). Као неке од предлога за одговарање на ове изазове навела је: коришћење малих поседа на ефикасан и ефективан начин; организовање у задруге; сарадња локалних стручњака са локалним лидерима; коришћење алтернативних извора енергије итд. На Тајланду је на снази расподела земљишта на следећи начин: 30 % заузимају резервоари воде у виду језера, 30 % су пиринчана поља, 30% остали усеви, а 10 % насеља.
Изузетно запажен и бурно пропраћен наступ имао је господин Carlo Petrini, председник међународног покрета Slow Food. Породична пољопривредна производња малог обима по њему је одлична прилика за човечанство. Више пута је истакао да породична пољопривреда није проблем, већ добра прилика и да у том смислу 2014. годину треба заиста славити као годину породичне пољопривреде. Са његове тачке гледишта, институције траба да уче од малих фармера, а не да им намећу инстант знање. У јеку економске и еколошке кризе, које још увек трају и чије лоше праксе се идаље не заустављају, породичну пољопривреду види као нову парадигму која нуди решење за нови миленијум. Драгоценим својсвима сматра то да је породична пољопривреда укорењена локално, а уз то носи у себи и локалну традицију и наслеђе. Она ради у интересу друштвене кохезије. Са дозом ироније, као да је хтео да пошаље поруку у корист подршке породичним фармама, рекао је да породична газдинства не треба гледати као на претњу у смислу преузимања тржишта, јер по обиму производње немају намеру да извозе и тако освајају страна тржишта. С друге стране, људи у свету су све више заинтересовани за где се, на који начин и од којих сировина производи храна коју конзумирају.

Први део конференcије је затворио заменик председника светске трговинске компаније Unilever, господин Miguel Veiga-Pestana. On je opisao rad svoje kompanije, koja je prisutna u oko 190 zemalja
sveta i koja zastupa 400 svetskih brendova kao što su Knor, Lipton čajevi, Ben & Jerry i sl. У свом пријемчљивом обраћању рекао је да живимо у VUCA свету (volatility, uncertainty, complexity
and ambiguity) – свету нестабилности, неизвесности, комплексности и двосмислености.; да свакодневни раст популације узрокује и пораст потребе за прехрамбеним намирницама. Нагласио је да они годишње откупе 7,5 милиона тона пољопривредних производа, а да 50% сировина у њиховом промету долази из пољопривреде. Од тога највише откупљују црни чај (12%), парадјз (6%), црни лук (5%) итд. Такође, откупљујући млеко за свој Бен &Јеррy сладолед, промовишу концепт „срећне краве“. Активни су упартнерствима која промовишу очување животне средине

Учесници су затим подељени у 3 групе према радионицама које су се одржавале паралелно, и то:

1. Најбољи примери у породичној пољопривреди
2. Приступ новим технологијама и истраживањима
3. Модели организовања јаких породичних фарми

Након двосатних радионица, учесницима су представљени закључци радних сесија и позвани су да коментаришу наводе или да поставе питања званичницима. Свој допринос развоју дискусије дао је и ЊКВ Чарлс, Принц од Велса, обративши се путем видео поруке.

Европска Комисија је угостила преко 400 учесника конференције из Европе и света. Доста пажње је посвећено схватању и примењивању концепта породичне пољопривреде у земљама Африке, Азије и Јужне Америке. Било је корисно чути са којим и каквим се све изазовима сусрећу фармери у овим земљама, а који су углавном непојмљиви за услове који владају у Европи.

Остаје да се види колико се за овај сектор пољопривреде може учинити проглашавањем и
обележавањем 2014. године као међународне године у част породичне пољопривреде.

Аутор:

Катарина Лазић

Пример за углед

У Аустрији, недалеко од Горње Радгоне-Словенија, налази се село Оберлам. У њему фамилија ФРИЕДЛ. У заједници 4 брата - тројица запослени, четврти везан за инвалидска колица. Фамилија позната по – заједништву. Сваки има своју породицу, чак и своју кућу. А заједно? Велико имање са око 120 хектара (само пола у власништву, остало у сталном закупу),  нова стаја са око 70 крава, у стаји кафана, ту је и  дом за стара лица, па чак и сопствена - црква!

Код фамилије Фриедл све је некако – специфично:

-          велико имање – а мало рада

-          велика фарма крава, а око муже и млека – скоро без посла

-          кафана смештена у – шталу

-          дом за стара лица – смештена у фамилију

-          цркву подигли само за себе и за село!

Фамилију Фриедл најчешће посећују други одгајивачи крава.  Зашто? Најважнији разлог: њихове краве расе сименталац дају просечно годишње невероватних 12.000 литара млека!

Ипак, да идемо редом:

-          велико имање а браћа обрађују само по нешто сопственим машинама – највећи део се ради преко машинског прстена (кажу: квалитетније и - јефтиније!);

-          мужу крава обавља – робот; млеко односи млекара, па браћа око тога немају скоро ништа; једном дневно помоћу само-утоварне миксер-приколице дају комплетну храну за цео дан; део концентрата краве добијају преко аутоматских станица и у току муже; и још: у току дана храна пригрне кравама  неколико пута;

-          кафана, издигнута у почетном делу штале, од штале преграђена стакленом, па се из кафане лепо виде све краве;

-          цела фамилија  има вишак места соба и  кревета, па то користе за смештај по 8 старијих лица, која се хране заједно са породицом;

-          црква  подигнута на ивици имања фамилије Фриедл, лепо се уздиже на понос не само фамилије, већ и целог села;

Од свега што код фамилије Фриедл задивљује истичу се две ствари као два феномена:

1.      врхунски резултати фарме крава

Пре око 15-так година фарма крава била је много мања. Браћа Фриедл су имала срећу са једном врхунском краве расе сименталац. Од ње су у првој години преко трансфера ембриона добили чак десет женске телади врхунског квалитета. У наредним годинама су на исти начин повећавали број крава преко сопствених јуница, па брзо подигли млечност на 12.000 литара. Томе су допринели нсвих најважнији фактори, као састав и квалитет хране, висока хигијена, најбољи смештај крава, мир у стаји.  Велики приход од млека повећава се продајом женских и мушких приплодних грла. Тако се фарма усталила на годишњу испоруку млека од око 800.000 литара и  пласман 10-так младих јуница и бикова! Инвестиција за нову стају и неке машине од око 1 милион евра браћу ни мало не брине. Мањи део је помоћ државе, неки део је кредит уз повољне камате, а највећи део се лако отплаћује преко великих прихода (за литар млека се добија преко 40 центи)  и малих трошкова (мање од 30 центи/литар млека)!

2.      фунционисање удружења браће

Тројица браће имају стална запослења, па за потребе фарме у пет радних дана раде само најнужније – мање рано ујутро, а  више после свог радног времена. Суботом се обављају већи послови и заједничка договарања.  Недеље се редовно посвећују сопственим породицама, заједничком дружењу, редовним присуствима у цркви.  Четврти брат, инвалид од рођења, заједно са мајком, стара се око дома за стара лица, те води неку врсту евиденције о финансијама. Од све четворице само је најмлађи школовани „сељак“ и заљубљеник у краве, па је он одређен за неку врсту „шефа“ целе фарме. Тај брат доноси све одлуке, њега сви слушају и извршавају оно, што он тражи.  У погледу финансија је све договорно: од укупних прихода одбијају се трошкови, па је остатак чиста добит. Подела добити је на основу предлога „шефа“-најмлађег брата : део служи за неке инвестиције (веће набавке), а остатак  браћа деле на равноправне делове!

Као закључак није тешко навести:

-          фарма Фриедл са око 70 крава расе сименталац са просечном млечности од 12.000 литара крава/година и за одгојем најбољих приплодних женских/мушких грла спада у најбоље у Аустрији;

-          сва четвроица браће (од којих један са трајним инвалидитетом) раде на фарми више као хоби и задовољство, а много мање као обавезу, и то врло сложно (како у радним обавезама, тако и у подели резултата рада).

Сви на фарма Фриедл радо дочекује посетиоце. Ако се послуже са оним, што нуди кафана у стаји (доручак, колач, кафа), онда су вођење и тумачење бесплатни.  Ако тога нема, онда се та услуга – плаћа! За оне, који се спремају да фарму Фриедл посете добро дођу подаци са интернет-адресе: www.bauernhofcafe-friedl.at . За нас из Србије Оберлам источно од Граца није далеко. Наведени пример са новом стајом и мужом помоћу мелк-робота је свакако тежак за примену (бар за сада!) у нашим условима. Много већи  узор су удружење и слога браће, што се у Србији тешко замишља! А тек задовољство у раду или нега сваке краве и телета, а највећа награда је понос што спадају у неколико најбољих фарми крава сименталске расе Аустрије!

др Милан Тошић

ред. проф. у пензији

Органска производња у служби биодиверзитета и здравља

Добро дошли у време сурове стварности, добро дошли у време неизвесне будућности, добро дошли у доба брзог живота, програмираности и аутоматизованости. Да ли смо се некада запитали где заиста журимо? Ако би и неко дао одговор на то питање, онда би одговор сигурно био: „Журимо да би смо више зарадили“ или „Журимо да би смо сустигли време“. У свој тој журби, принуђени смо и да свакако нездраво живимо. Дан за даном постајемо временске машине. Где ли се сакрила она сеоска разгледница наших предака када су села била пуна, шпајзеви и оставе прошарани ђаконијама, ливаде и пашњаци покошени, а домаћа стока намирена. Где ли се сакрила она пословица да „Здравље на уста улази“? Ту хармонију данас је нарушило време, време нових трендова, нових стилова и илузија о лагодном животу у урбаним срединама.

Идустријски развој, интензивираност пољопривредне производње довели су до нарушавања биолошке разноликости, али и самог квалитета ваздуха,воде и земљишта. Суочени са том чињеницом, време је да се заузме чврст став, а природи врати оно што је њено. Данашњи биодиверзитет или биолошка разноликост су смањени што доводи у питање и опстанак саме планете. То оправдавају подаци да је више од 770 животињских врста пред истребљењем – 15 врста гмизаваца; 217 врста птица; 131 сисара; 408 водоземаца; 21% раса домаћих животиња и угрожено је више од 74% биљних врста. Поставља се питање,како и на који начин решити проблем ерозије данашњег времена и како повратити нарушену лепоту природе,како очувати животну средину и биолошку разноврсност наших екосистема и како решити незапосленост младих. Један од начина управо може бити органска пољопривреда.

Органска пољопривреда предстваља систем одрживе пољопривредне производње, сконцентрисане на принципима одрживог и мултифункционалног система. То је систем производње, без примене синтетичких ђубрива, пестицида и других хемијских средстава, систем који директно асоцира на успостављање чврсте карике са природом, кроз кружење материје у самом агроекосистему. У таквим условимапољопривредно земљиште на коме се производња спроводи, поприма нови изглед,а у раскошју различитих културних биљака, своје уточисте и опстанак проналазе од најситнијих организама у земљишту, преко различитих корисних инсеката (полинатора) до птица и мањих сисара. Успостављањем таквих услова донекле се обезбеђује саморегулација од прекомерног напада штеточина, болести и присуства коровских биљака. Оно што треба нагласити, јесте да своје почасно место у производњи имају домаће аутохтоне сорте и расе,које су добро адаптиране и прилагођене условима у којима се гаје, а такође су и толерантније на болести и штеточине. Стога поштовање агротехничких мера,попут плодореда, обраде, ђубрења,искључиво органским ђубривима (стајњак,компост, зеленишно ђубриво), неге усева уз примену интегралних мера заштите (биолошке,механичке и физичке мере), као и обавезно спровођење просторне изолације, попут екокоридора или цветних појасева јесу једни од предуслова успешне органске производње. Јасно, човек себи треба дати до знања да он није владар земље,већ слуга, који треба служити земљу и прилагођавати се законима природе.

Такође, треба нагласити да свака биљка, инсект, или неки други живи организам, не постоје узалуд, већ је њихово присуство оправдано, а њихова бројност, повећана или смањена, може бити само зато што је човек умешао своје прсте. Доказано је да постоји пријатељство између биљака и да гајењем биљака у здруженом систему се ипак може очувати њихова кондиција и на крају убрати квалитетан плод. Нрп: Гајењем лука и мркве долази до узајамне користи за ове две повртарске културе, јер лук штити мркву од напада мрквине муве, а мрква лук од лукове муве. Постоји још мноштво примера који указују на то да се само добрим распоредом култура може утицати на опстанак и постизање одређених приноса. Што се тиче репродуктивног материјала у биљној производњи, мана на нашем тржишту јесте непостојање декларисаног сертификованог семена органског порекла у оној мери у којој би оно било потребно, односно семена произведеног по систему органске производње. Међутим,у случају недостатка семена, у складу са законом о органској производњи Републике Србије,за сетву се може користити и конвенционално не третирано семе. Тако се данас све више органских произвођача опредељује за сетву и гајење неких аутохтоних сорти,или сорти из локалних популација.

Често се данас на тржишту могу јавити производи са терминима попут „Традиционална производња“, „Производ са села“, „Здрава храна“ итд. Међутим, потрошач не сме одмах бити асоциран да су то органски производи. Органски производ треба да је јасно обележен државним знаком, тј. логом који означава да се искључиво ради о здравствено безбедном производу, органског порекла. Поред тога неопходно је и присуство знака сертификационе куће која је дужна да прати и контролише сам процес производње од момента потписивања уговора са будућим произвођачем, преко периода конверзије који може трајати од 2 до 3 године, па све до добијања сертификата, када се контрола и праћење даље сертификоване производње наставља. Право сваког потрошача јесте да има доказ да производ који се налази у понуди на пијаци или у продавници, буде јасно обележен.

Са економског и социјалног аспекта органска пољопривреда представља могућност развоја и мањих газдинстава у Србији, где учешће у производњи могу имати сви чланови породице на површинама мањим од 5 хектара. У конвенционалној производњи, произвођач је базиран на рентабилне индустријске културе, при чему мало газдинство никада не може бити конкурентно и тада једноставно долази до неостваривања довољних финансијских средстава, односно прихода од конвенционалне производње. Због тога, права финансијска ињекција се може остваритиуправо од органске производње, где ће се на мањим површинама спроводити гајење неких алтернативних култура над којима постоји могућност прераде и постизања додатне вредности или у крајњем случају своје производе са њиве, баште, воћњака итд, понудити кроз сеоски туризам. Ту се затвара круг, а мало сеоско домаћинство постаје донекле независно, јер се потребна средства и материјал већ налазе на газдинству, а профит кроз мултифункционални систем бива увећан.

Србија, као земља међу шљивама, плодним ораницама са још не загађеним пределима и уситњеним поседима предстваља земљу у којој још није касно да се произведе здравље, а да традиција наших предака поносно буде сачувана. С тога ову могућност треба паметно искористити, а земљиште, својуродну груду, сачувати за неке нове генерације.

Текст и фотографије: Бојан Војнов, студент органске пољопривреде

У природи је ипак најлепше

Одржана радионица „4Х Долово“ у Делиблатској пешчари

Трка са временом, виртуелни свет, брза храна, то су неке од чињеница које могу описати 21. век. Да ли се некада запитамо може ли овакав стил живота из једне лагодности прерасти у тескобу? Технологија је напредовала, али, да ли баш у добром смеру? Искушавање природе, стварање генетски модификованих организама, нуклеарна постројења, доказ је да човек жели бити укротитељ свега што се под његовом руком може наћи. Катастрофе, болести и све оно што данас може задесити савременог човека, није случајност, већ једноставно човеков производ. 

У Србији од децембра 2012. године, споводи се пројекат под називом „4H“. Програм „4Х“ потиче од енглеских речи: Head (глава), Hands (руке), Heart (срце), Health (здравље). Ови појмови асоцирају на то, да млади своју младост, а и будући живот воде на што бољи начин, да вредно раде, придржавајући се моралних принципа и вредности, да чине добра дела, да граде здраву средину. Пројекат се спроводи под покровитељством Министарства за пољопривреду УСДА, Kentucky Универзитета, Института за науку у пољопривреди из Београда (ИПН) и Институт „Тамиш“. У пројекат су такође укључена и многа удружења на територији Јужног Баната. У Долову, корисници пројекта су Дом културе Долово, Удружење жена „Доловке“, Удружење винара и виноградара „Свети Трифун“, Био-Етно „Војнов“ и др. Тако је у суботу, 28. септембра, одржана „4Х“ радионица са децом узраста од 14 до 18 година.

Међутим,приликом формирања „4Х“ клуба у Долову, пријавио се велики број деце млађе од 14 година, која су показала велико интересовање за учешће у већ споменутом клубу. Циљ оваквих радионица јесте да деца приликом учествовања науче нешто ново, да буду креативна и да се у будућности лакше изборе са неким препрекама које живот носи. Тако су на првој радионици присуствовали ђаци из средњих школа, али и чланови фолклорног друштва Дома културе из Долова. Тема одржане радионице, била је „Брање плодова лековитог биља“ на локалитету Делиблатске пешчаре, као природног резервата прве категорије.Том приликом учесници су могли много тога да науче, као на пример,шта је лековито биље, за ста се користи, која је његова улога, које су то угрожене биљне врсте које се могу наћи само у Делиблатској пешчари и још много тога. Такође, након приказаних биљних врста које је потребно прикупити, уследило је брање од стране учесника. Брала се клека, глог и шипурак, чијим ће се даљим складиштењем и сушењем омогућити прерада до самог финализирања производа, тј. паковања у филтер кесице и кутије, са назнаком и логом „4Х“. До краја радионице учесници су имали прилику да наберу и неко занимљиво биље које су касније користили за израду букета и венчића.

На крају радионице, по повратку на Био-Етно газдинство „Војнов“, учесници су посетили цркву Светог Василија Острошког, која се налази на ободу Делиблатске пешчаре у малом насељу, званом Леанка, где им је господин Иван Првуљ, испричао историју и живот Светог Василија,у чију славу је црква и подигнута. На крају, са осмехом на лицу, вредни другари, послужили су се кифлицама, прженицама, крофнама и другим ђаконијама, пробали салату од органског купуса и парадајза и засладили се органским грожђем. У радионици је учествовало 18 учесника који ће одрасти у добре, вредне и мудре људе. До поновне радионице и неког новог искуства, живели!

Бојан Војнов
Студент органске пољопривреде