Представљање Српске Магазе на Inside 2012

Српска Магаза своју пословну платформу представила је на овогодишњој конференцији (29. и 30. август 2012), на којој је презентован нови пословни модел пословања у руралном туризму Србије, а сви учесници били су угошћени традиционалном трпезом на модеран начин - "Српским кетерингом".

Мирића воденица на Качеру

Некада је на реци Качер и њеним притокама било на десетине воденица, које су имале вишеструку улогу у животу народа овога дела Шумадије.

Чувена Ломина воденица у селу Драгољ служила је и као школа, прва у Горњем Качеру. Име је добила по Арсенију Ломи, војводи качерском, великом јунаку и једном од кључних људи у оба устанка, који је рођен у Драгољу. Воденица је била са три витла (и три камена), али нажалост није очувана. Доста је страдала у великим поплавама, тако да од почетка седамдесетих година прошлог века па до данас имамо место где се налазила са нешто остатака овог значајног објекта. Нека прича која следи, о воденици која се налази неколико километара низводно, буде подстицај за обнову Ломине и других воденица на Качеру и другим нашим рекама.

Када се из Белановице крене путем ка Руднику, чим се пређе мост на Качеру, са леве стране угледа се Мирића воденица. На том месту је и пре садашње зграде, старе преко 100 година, била воденица. Двадесетих година прошлог века, Мирићи су приступили великим радовима на унапређењу воденице, која је тада имала економски значај у рангу мање фабрике. Пошто брана није могла да се одржи, око две године су трајали радови на прокопавању новог корита реке кроз стене.
На тај начин решен је проблем нестабилности бране.

Иначе, брана је и омиљено место за купаче и риболовце, јер је река чиста и богата рибом, а на обали се налази лепо викенд - насеље. Поред тога, урађено је доста и на унапређењу рада саме воденице, кроз иновације у смислу квалитета млевења жита и просејавања брашна, тако да је после тога могла да даје боље производе. Јаз је дугачак око 900 метара и пролази кроз врло живописан предео, а воденица је изграђена са три камена. Оно што треба истаћи јесу нацрти, прорачуни и дозволе на основу којих су радови извођени, које власници чувају.

Милош Мирић

Такође, занимљива је и "власничка структура" - нема више поредовника, већ су власници Милош и Радован Мирић. Њих двојица, стриц и синовац, живе у близини воденице, у кућама са заједничким двориштем, што говори о заједништву и слози међу њима.

Лепо очуване старе зграде добро уклопљене са новим, пуно цвећа и наравно гостопримство...

Одлични услови за бављење сеоским туризмом, по коме је овај крај чувен. Од Милоша се много тога може чути и научити. После другог светског рата, за воденицу која је одлично радила и запошљавала раднике, наишла су још тежа времена него ратна. Комунистичка власт жели да уништи воденице, оне су "назадне", ту су млинови, па ограничавају рад, забрањују коришћење иновација и намећу обавезу принудног откупа. Године 1950., која је била сушна, Мирићи не успевају на време да измире велике намете (12.000 кг брашна) и Милош, тада младић од 18 година, са стрицем одлази у љишки затвор на два месеца, са принудним радом у каменолому у Славковици.

У овом несрећном периоду леже одговори на питање зашто су запустеле и уништене воденице, а и наша села. Оно што је преостало сачувано је уз велику љубав и пожртвовање воденичара.

Последње велико страдање ова воденица је имала 2000. године услед велике поплаве која је погодила овај крај, када услед оштећења први пут прекида са радом. Међутим, лепа вест је да је поново обновљена 2005.(на иницијативу Милошевог унука Спасоја!) и ради, на радост свих који воле овај крај, знају да цене традицију и вредности воденице. 

Оно што је веома важно јесте чињеница да се млад човек, Радован, укључио у рад са Милошем и сада већ има нових планова за проширење садржаја и производа воденице, уз поштовање принципа одрживости и добар спој традиционалног и модерног.

На крају, када долазите у Белановицу, обавезно посетите Мирића воденицу.
Милош и Радован раде наизменично по петнаест дана.

Можете их позвати на тел. 014/89-903 (Милош) односно 014/89-909 (Радован) и набавити одлично брашно од пшенице и кукуруза самлевених на традиционалан начин.

(Текст и фотографије: Зоран Бушић)

 

На прозору Магазе - Јелена Лазић

 Село на стакленим сувенирима

Јелена Лазић из Страгара, учитељица у школи у Доњој Шаторњи добила је награду Туристички цвет захваљујући чашицама, шољама, чокањима и ћуповима на којима осликава мотиве из Шумадије 

Након што звонце означи завршетак наставе и осморо ђака испразни учионицу у Основној школи Живко Томић у Доњој Шаторњи, недалеко од Тополе, њихова учитељица Јелена Лазић (39) се, осим породичним обавезама, препушта хобију који усавршава последњих дванаест година. Признаје да, иако ју је ликовно стваралаштво одувек интересовало, у почетку није много знала о бојама и техникама осликавања намештаја и предмета од стакла. 

Окречена кућа и овчице
- Инспирацију проналазим у нашој историји, култури и традицији и радим на стаклу, дрвету и тикви. На мојим чашицама, тањирима, шољама, чокањима, теглицама, вазама и ћуповима можете видети мотиве из шумадијских села, односно овдашњег традиционалног живота. Углавном су то бела окречена кућа, дрвени вајат, помоћне зграде, плетени плот, њива, жито, воћњаци, сено и овчице, али и наши свеци, манастири и јунаци попут Карађорђа – прича Јелена и додаје да тако подсећа људе на тужну чињеницу да наша села остају без људи, а да куће пропадају. 

Сваки комад је оригиналан

- Не могу да кажем да је реч о витражу нити о класичној сликарској техници – то је у ствари моја комбинација. Да бих постигла оно што желим, сликам у више слојева због чега је потребно и време за сушење. Сваки сувенир и комад намештаја је аутентичан и оригиналан – истиче Јелена која је прошле године од Туристичке организације Србије добила награду Туристички цвет за најбољи сувенир. 

- Један од мојих седам сувенира био је „чокањ-село“ са у круг осликаним бунаром, вајатом, кућицом, плотом и стадом оваца. Чокањ иначе има посебну симболику у Шумадији јер се овде производи ракија од шљиве, која се у старим српским кафанама служила управо из овог комада стакла. 

Породични етно-музеј 
Јелена је рођена у варошици Доња Шаторња у којој и ради, а сада живи у кући на дедином имању у Страгарима са супругом Гораном (39), ћерком Милицом (12) и сином Николом (16). У њиховом малом етно-музеју у породичном дворишту туристи бесплатно могу видети Јеленине рукотворине, као и сазнати нешто више о историји села из којих су кренули први српски устаници. 

Сеоски учитељи

Јелена и Горан су се упознали на Учитељском факултету у Ужицу, а када нису могли да пронађу посао и стан у граду на Ђетињи, преселили су се у Страгаре. Пошто се баве истим послом (Горан је учитељ у основној школи у селу Доња Трешњевица) сваког дана аутомобилом заједно иду на посао. 

- Мој супруг има више ђака од мене – чак шеснаест у четири разреда. На сву срећу, у Доњој Трешњевици се рађа све више деце, што је за сваку похвалу.
(Текст и фото Ненад Благојевић - објављено у Лиса часопису.)

КУКУРУЗ ФЕСТ

У Љигу ће се 6. октобра, одржати „КУКУРУЗ ФЕСТ“ у организацији Српске Магазе, удружења „Моба“, а у сарадњи са удружењем „Српски кривак“. Кроз активан културно -уметнички програм, овај догађај пружа значајан подстицај промовисању села као и туристичке понуде региона центалне Србије. 

Спој традиционалних производа, гастрономије, такмичарског и културно уметничког стваралаштва употпуниће туристичку понуду региона Централне Србије. На манифестацији „КУКУРУЗ ФЕСТ“ биће представљени традиционални производи од кукуруза, проја, качамак, пурењак, кукурузно брашно, боза... Посетиоци ће имати прилику да пробају и на лицу места виде припрему појединих специјалитета. Све је у знаку кукуруза, па и несвакидашњи сувенири.

У преподневним часовима организована су предавања на тему „Кукуруз ал`на други начин“ еминентних чланова удружења „Српски кривак“. Поред музичког програма и филма, посетиоци „КУКУРУЗ ФЕСТ“-а уживаће у спортским надметањима у традиционалним играма, а за најмлађе ту је „Кош на трави“, такмичење у проналажењу излаза из „Кукурузног лавиринта“. Организатори фестивала ће доделити награде и признања за најбоље такмичаре за избор најдужег клипа кукуруза.

Манифестацију су подржали Општина Љиг, Туристичка организација општине Љиг, Институт за кукуруз „Земун Поље“ и AS Hibridi.

Воденица код Уче

Понуда домаћинстава у селима општине Љиг, која се баве сеоским туризмом није велика, али зато туристи који једном дођу да се надишу чистог планинског ваздуха и одмор, проведу уз добру традиционалну трпезу и шетњу, долазе поново. Очарани природом, љубазним домаћинима и свим оним што одмор у селима овог краја чини посебним… 

Удаљена од магистрале тек толико да буде заклоњена од буке и оног што се зове свакодневница „Воденица код Уче“ је прави спој савременог и традиционалног. Домаћин, учитељ у пензији Радојко Радисављевић, потрудио се да својим гостима обезбеди угодан одмор. Смештај и ресторан традиционалне трпезе налази се свега 50 метара од Бање Љиг, идеално место за опуштање. Сама воденица, стара око три стотине година, налази се  у склопу домаћинства. Воденички точак још увек ради где се меље брашно од којег можете на лицу места направити укусан качамак или проју. 

За више информација можете звати на тел: 014/344 3760
Ноћење са доручком – 1150дин.
Полупансион – 1650дин.
Пансион – 1850дин.

Чанак пун планинских пашњака

На путу ка Мокрој Гори, у селу Ба живе млади и вредни породични људи. Домаћин Дејан Живановић, успешно се бави сточарством - производњом кајмака и сира. 

Посебна вредност ових производа произилази из одличних природних услова које пружају падине Сувобора и Рајца, на којима узгаја своју стоку. Одличан сир и кајмак, Живановићи производе и продају од крава које пасу на планинским пашњацима Башког Рајца и Сувобора, на 700-800 метара надморске висине. Током сезоне, а и преко зиме краве се хране сеном са планинских ливада, а млеко се прерађује у кајмак и сир у планинској колиби-бачији.

Мешавина мирисних планинских трава и свеж ваздух производима дају посебан квалитет и укус који се памти. Можете се уверити у квалитет и купити ове производе, након што се окрепите код гостољубивих младих домаћина.

Више информација на www.srpskamagaza.com