Питања за све ???

Да ли смо се некада запитали куда заиста журимо? Ако би и неко дао одговор на то питање, онда би одговор сигурно био: „Журимо да би смо више зарадили“ или „Журимо да би смо сустигли време“. У свој тој журби, принуђени смо и да свакако нездраво живимо. Дан за даном постајемо  временске машине.  Да ли је потпуно избледела  она сеоска разгледница наших предака када су села била пуна, шпајзеви и оставе прошарани ђаконијама, ливаде и пашњаци покошени, а домаћа стока намирена.  Да ли се избрисала из сећања  она пословица да  „Здравље на уста улази“? Ту хармонију данас је нарушило време, време нових трендова, нових  стилова и илузија о лагодном животу у урбаним срединама.  Мирисне ливаде и шарена поља замењени су асфалтом, а и оно мало становништва што је остало по селима већином су стари. Окретање ка технолошком развоју, учествовање у виртуелном свету, довело је до губитка људског идентитета. Руралне средине у Србији бивају изложене честим миграцијама локалног становништа, при чему највећи проценат чине млади. Мишљење, да се на селу не може опстати, све чешће одводи младе у урбаније средине.  Слободно можемо  поставити питање : „Шта ће бити са селом и да ли  требамо заборавити наше Богом дане  пределе и  плодне оранице ?’’.  Међутим, није то једини проблем  са којим се данас суочавамо. Да ли смо се упитали  „Шта ће бити са нашим земљиштем и природом која Србију чини тако лепом? ’’ Хоћемо ли и даље ободе села „украшавати“ отпадом, а ивичњаке утрина и шума претварати у сметлишта? Хоћемо ли земљиште исцрпљивати до последње органске честице. Не заборавимо да је у свему квалитет важнији од квантитета. Стога се може слободно рећи да је вреднији  1 ар плодног земљишта, него 100 хектара стерилне неплодне пустиње, а на жалост  ми смо  ти  сведоци губитка органске материје у земљишту. Наравно да је и нездрава храна све чешће на менију. У  насељима ничу киосци брзе хране, индустријска храна преовладава. Шта је са оним старим бакиним рецептима, оном укусном и мирисном трпезом, која лечи и окрепљује и тело,а и душу? Хоћемо ли такав извор здравља, заменити за неки  оброк брзе хране, само зато да би смо сустигли време, које нам ипак за корак увек побегне.  Да ли се некада  запитамо може ли овакав стил брзог живота из једне лагодности прерасти у тескобу? Технологија је напредовала, али,да ли баш у добром смеру? Искушавање природе, непостојање граница за човека, нуклеарна постројења, генетски инжењеринг у којем се човек игра Бога, или нешто треће, доказ је да човек жели бити укротитељ свега што се под његовом руком може наћи. Катастрофе, болести и све оно што  данас може задесити  савременог човека,није случајност, већ једноставно човеков производ.

Сада можемо поставити једно логично питање: „Шта даље“ и "Куда даље“?. Како вратити  дух и радост напуштеном селу, како младе подстаћи и доказати им да је егзистенција управо у  животу на селу и да је носећи стуб људског друштва? Њихова очевина и дедовина у сенци заборава стрпљиво чекају време нове одлуке, а та одлука управо зависи од младих. Може ли ова нова генерација младих људи кренути стазом својих  предака, а да будуће генерације буду оплемењене самим животом у селу и да буду боље од постојећих генерација.  Као што се семе неке биљке сваке године  полаже у земљу из које се рађа нови живот, тако би неопходно било да и семе људског разума, једога дана проклија и израсте у једно чврсто и здраво покољење, која ће сачувати оно што има.

На сва ова постављена питања можда би смо решење и одговор пронашли у једној добро организованој масовној „Органик  сеоби“ на неку другу планету, где би се придржавали правила здравог живота и не би чинили грешке које на нашој планети чинимо, али ово није бајка, са срећним happy end-ом, већ реална борба за опстанак, тако и да сама помисао на овако нешто моментално пада у воду.                 

 Можда ипак одговор лежи у следећим речима написаним од стране неког искреног и добронамерног српског сељака , на табли, на уласку у неко село  у Србији, који каже: „Земљаче, ако си без посла, врати се  у своје родно село, очисти пут и њиву од корова, а када осетиш родну земљу међу прстима, схватићеш да си и ти део тог твог села. Срећно земљаче“.

Крајње је време  да се вратимо природи, традицији и здравом начину живота, да нам укуси и мириси старих традиционалних јела буду свакодневница. Не заборавимо мајчин тањир  и очеву њиву, сачувајмо замљиште са којег још убирамо слатке плодове, јер изгубимо ли све то, изгубили смо сами себе и не заборавимо и то како већ рече Индијански поглавица Сијетла- „Земљу нисмо наследили од својих предака, већ позајмили од својих потомака“. Нека на томе и остане...

Бојан Војнов                                                                                                                                                       Студент органске пољопривреде

Српска Магаза у Бриселу

Учешће Српске Mагазе на међународној конференцији у Бриселу


Представник “Српске магазе“ Катарина Лазић учествовала је на међународној конференцији у организацији Европске Комисије на тему „Породична пољопривреда – дијалог ка одрживој и отпорнијој пољопривреди у Европи и свету“, која је одржана 29. новембра 2013. године у Бриселу. Повод окупљања било је проглашавање 2014. године од стране Уједињених Нација међународном годином породичне пољопривреде.
У првом делу конференције учесницима су се обратили највиши званичници Европске Уније у области пољопривреде и руралног развоја: господин Dacian Ciolos, комесар Европске Уније за пољопривреду и рурални развој и госпођа Loretta Dormal Marion, Заменик Генералног директора Главне Дирекције за пољопривреду и рурални развој при Европској комисији. Господин Ciolos је указао на значај који породично организована пољопривредна производања има за Европу. Он је истакао да је управо породични дух оно што ову пољопривреду чини отпорном на многе изазове са којима се суочава и да је она као таква кључ развоја руралне економије. Породична пољопривредна производња, по њему, треба да буде модел организовања руралних средина. Нагласио је да треба искористити ову годину да се укаже на значај породичне пољопривреде за очување и развој руралних средина и позвао је институције да се боље упознају са сопственом стварношћу, односно шта за сваку од земаља широм света представљају породичне фарме. Посебно значајним сматра да се јачањем породичних газдинстава утиче и на јачање безбедности хране, као и да се пољопривреда никако не може одвојити од животне средине, а ни сами пољопривредници.

José Graziano de Silva, Генерални директор FAO-а изнео је очекивања УН и FAO-а у погледу обележавање 2014. годином породичне пољопривреде. Истакао је да породична газдинства нису само део проблема, већ и део решења, посебно у погледу безбедности хране. Навео је да породичним фармама треба помоћи да испуне своје потенцијале и то кроз различите видове помоћи: техничку помоћ, инвестиције, подстицање и јачање повезивања у асоцијације и задруге итд. Важну улогу и значај у породичним газдинствима признао је женама, називајући их кичмом фарме, коју треба ојачати и учинити препознатим фактором утицаја на одрживост и организацију.
Своје виђење породичне пољопривреде у контексту сопствене земље изнела је Њено Краљевско Височанство Принцеза Тајланда Maha Chakri Sirindhorn. Она је породичну пољопривреду описала као производњу малог обима која углавном служи за подмирење сопствених потреба, где се вишкови продају на тржишту. Мали пољопривредници ову делатност обављају на својој земљи уз очување сопственог наслеђа. Изазови са којима се суочавају су: недовољно земљишта за пољопривредну производњу; недовољно новца за инвестирање у цео циклус пољопривредне производње; недовољно знања о модерним технологијама у пољопривреди; висок ризик пољопривредне производње (поплаве, ерозија, штеточине и болести...); смањење величине породице, млади углавном траже послове изван фарме; недовољан додатни приход кроз додатне активности (производња готових производа, занатство,...). Као неке од предлога за одговарање на ове изазове навела је: коришћење малих поседа на ефикасан и ефективан начин; организовање у задруге; сарадња локалних стручњака са локалним лидерима; коришћење алтернативних извора енергије итд. На Тајланду је на снази расподела земљишта на следећи начин: 30 % заузимају резервоари воде у виду језера, 30 % су пиринчана поља, 30% остали усеви, а 10 % насеља.
Изузетно запажен и бурно пропраћен наступ имао је господин Carlo Petrini, председник међународног покрета Slow Food. Породична пољопривредна производња малог обима по њему је одлична прилика за човечанство. Више пута је истакао да породична пољопривреда није проблем, већ добра прилика и да у том смислу 2014. годину треба заиста славити као годину породичне пољопривреде. Са његове тачке гледишта, институције траба да уче од малих фармера, а не да им намећу инстант знање. У јеку економске и еколошке кризе, које још увек трају и чије лоше праксе се идаље не заустављају, породичну пољопривреду види као нову парадигму која нуди решење за нови миленијум. Драгоценим својсвима сматра то да је породична пољопривреда укорењена локално, а уз то носи у себи и локалну традицију и наслеђе. Она ради у интересу друштвене кохезије. Са дозом ироније, као да је хтео да пошаље поруку у корист подршке породичним фармама, рекао је да породична газдинства не треба гледати као на претњу у смислу преузимања тржишта, јер по обиму производње немају намеру да извозе и тако освајају страна тржишта. С друге стране, људи у свету су све више заинтересовани за где се, на који начин и од којих сировина производи храна коју конзумирају.

Први део конференcије је затворио заменик председника светске трговинске компаније Unilever, господин Miguel Veiga-Pestana. On je opisao rad svoje kompanije, koja je prisutna u oko 190 zemalja
sveta i koja zastupa 400 svetskih brendova kao što su Knor, Lipton čajevi, Ben & Jerry i sl. У свом пријемчљивом обраћању рекао је да живимо у VUCA свету (volatility, uncertainty, complexity
and ambiguity) – свету нестабилности, неизвесности, комплексности и двосмислености.; да свакодневни раст популације узрокује и пораст потребе за прехрамбеним намирницама. Нагласио је да они годишње откупе 7,5 милиона тона пољопривредних производа, а да 50% сировина у њиховом промету долази из пољопривреде. Од тога највише откупљују црни чај (12%), парадјз (6%), црни лук (5%) итд. Такође, откупљујући млеко за свој Бен &Јеррy сладолед, промовишу концепт „срећне краве“. Активни су упартнерствима која промовишу очување животне средине

Учесници су затим подељени у 3 групе према радионицама које су се одржавале паралелно, и то:

1. Најбољи примери у породичној пољопривреди
2. Приступ новим технологијама и истраживањима
3. Модели организовања јаких породичних фарми

Након двосатних радионица, учесницима су представљени закључци радних сесија и позвани су да коментаришу наводе или да поставе питања званичницима. Свој допринос развоју дискусије дао је и ЊКВ Чарлс, Принц од Велса, обративши се путем видео поруке.

Европска Комисија је угостила преко 400 учесника конференције из Европе и света. Доста пажње је посвећено схватању и примењивању концепта породичне пољопривреде у земљама Африке, Азије и Јужне Америке. Било је корисно чути са којим и каквим се све изазовима сусрећу фармери у овим земљама, а који су углавном непојмљиви за услове који владају у Европи.

Остаје да се види колико се за овај сектор пољопривреде може учинити проглашавањем и
обележавањем 2014. године као међународне године у част породичне пољопривреде.

Аутор:

Катарина Лазић