четвртак, 01. септембар 2011.

Домаћински дар из срца Магазе



Уколико уживате у даривању, у Српској магази су за Вас спремни наши „Домаћински пакети"Стижу право на Вашу адресу! 
Осетите мирис и укус зрелих јабука, крушака, шљива, џема од кајсија, слатко од дуња, домаћег сира, ајвара...

У „Домаћинском пакету“ само за Вас стиже комбинација различитих домаћих производа слатко - сланих укуса, природно освежавајућих сокова, ракија и занатских предмета.

Увек пригодан поклон. „Домаћински пакет“ -  дар је од срца.

 „Домаћинским пакетом“ изразите поштовање, захвалност, симпатију или љубав према другој особи, а он ће у свима пробудити сећање на село, детињство, безбрижне игре и вољене баке. 

Прво јавно представљање „Домаћинских пакета“ заказано је за крај септембра у  Београду у клубу „Адижес“. Излагањем и дегустацијом домаћих производа покушаћемо да повежемо села и вароши, домаћине и произвођаче са свима који желе да освеже најлепше успомене на плодове српског села.

Домаћински! Е, вала баш!

Милован Петровић, човек који не купује ципеле!


Брајковац село има око 500 домаћинстава. Удаљено од Лазаревца 10 км, од Белановице 11 км, а од Љига 16 км. Има доста шума, пашњака и њива. Здрава вода, чист ваздух, а у зору рану слушам песме разних птица и правим опанке за све узрасте, традиционалне и модерне.

Дођите код Милована опанчара да Вам узме мере за најудобније опанке у Србији!

ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ: Милован Петровић, опанчар


Кажу да су некада давно каравани са робом између Београда и Дубровника пролазили делом кроз, тада знатно шумовитију, Шумадију...У близини тог некадашњег караванског друма, испод шумовитих брда, огранака Букуље, смештено је село Брајковац. Село припада општини Лазаревац и налази се у њеном јужном делу. Узун Мирко Апостоловић, знаменити Карађорђев устаник, родом је из овог села. Кроз село жубори река Оњег, десна притока Љига. А у долини  Оњега живи јунак наше приче, опанчар Милован Петровић. Рођен 1939, у предвечерје другог светског рата, Милован би свакако имао много тога да нам исприча из богатог животног искуства. Но, овога пута причамо о његовом опанчарском занату, који га с правом убраја међу занимљиве личности. 

Почетком шездесетих година прошлог века, као војник у Охриду радећи у војној радионици постаје шеф-обућар. Вративши се у Брајковац, наставља да усавршава опанчарски и обућарски занат, тада знатно цењенији него данас. Добар мајстор је имао пуне руке посла, а препоруке задовољних муштерија су биле најбоља реклама. Радио је на основу поруџбина, а затим је кренуо да продаје своје рукотворине по пијацама и на вашарима, од Петровца на Млави па све до Сплита на мору. У то време, највише су се носиле тзв. „Исусовке“ (нануле) на мору, а најзанимљивији пар опанака који је израдио били су чувени „шиљкани“, другачији и посебни.

Радећи ручно и квалитетно, Милован је неговао традицију производње древне српске обуће од коже, и у временима када су се многи ругали опанцима, стидећи се својих корена...Данас српски опанак поново добија једну нову вредност, као део прелепе шумадијске народне ношње, која је сада привилегија оних који је имају и носе.

Чувари традиције, културно- уметничка друштва и деца постали су главне муштерије. Такође, Милован излаже по позиву на значајним манифестацијама, показујући вештину израде опанака. Тако је његов рад и опанке видела бројна публика на Калемегдану и у Кнез Михајловој улици, али и гости на Двору Карађорђевића, на чији позив се такође одазвао.

Материјал је раније сам припремао, тако што  је штавио кожу говеђу, овчју, козју, свињску.... 
Од сирове коже се даље ручно плету опанци, за добар пар опанака му је довољан један дан. Поред лепих опанака, радио је осталу обућу по мери, нарочито кожне ципеле и мокасине. У време када није било специјализованих продавница великих бројева, људи са великим стопалима су спас тражили код Милована. Највећи број који је до сада радио је 49. И сада би неко од кошаркаша могао да оде код мајстора и да наручи по мери ручно рађене ципеле, удобне и уникатне.
Поред обуће, стари опанчар ради и сувенире-опанчиће, који су веома цењени као поклон, нарочито код наших људи који живе и раде у иностранству.

Вредно је знати да је Милован Петровић породичан човек, који има супругу, сина и три ћерке, затим снаху и троје унучића. Поред бављења занатом, бави се и пољопривредом на свом имању, али у мањој мери. Милован радо преноси своје богато знање и искуство млађим нараштајима и спреман је да заинтересованима покаже како се праве опанци, а они упорнији могу много тога и да науче од овог старог и драгоценог заната. С правом каже да прави најудобније опанке у Србији. Ко сумња, може лако да провери. Милован ципеле не купује, већ их по мери прави и за себе.


Чаробна "Равна шума"


Фарма "Равна шума"
Село Пртопопинци, Димитровград


Косовска бардока, млечна овца грубог руна, балканска и алпска коза, шарпланинци и пулини, а уз то и каракачанска овца, а и бели сир без премца, па кавал, гајде, тамбурица, одгајивачница ловачких паса Шпрингер Шпанијела и колекција чуваркућа... Породица Васов има и таленат, и знање, и срце и душу, па још и глас чаробан међ шумама и ливадама нашег највећег крашког поља, надомак Димитровграда. Племенити сеоски предео у који је смештено домаћинство Васова осликан је зеленилом биља, плаветнилом вода и руменилом неба изнад Смиловских језера.


Гости фарме могу се упознати, поред аутохтоних раса коза и оваца и са овчарским чуварским и радним псима, које Алексдандар Васов тренира за њихове самосталне дужности у стаду.

Специјалитет куће је перфектни козји и овчји бели сир, кисело млеко, овченик и јаретина из вурње. Васови гаје и зечеве, домаћу и егзотичну живину, а иза куће је и мала башта са поврћем. Васови имају и коња Вихора, младог пастува, који је кренуо у основну школу и већ носи јахача, а ускоро ће вући и кола и санке.

Александар Васов, свирао је и снимао путујући и боравећи широм Европе, а онда је пожелео да се врати коренима и ономе што га је музици довело - жељи да чува своје стадо и са њим свира кавал.

Александар Васов - власник фарме
Контакт телефони:
+381 64 44 62 687
+381 10 352 011

Kоординате:
географска ширина: 42.99725074255785
географска дужина: 22.817892123347168

  

"Даша" Вам даје предлог за зимницу

Домаћински!

У Моравичком округу на падинама Равне Горе налази се село Озрем. У овај природно богат и историјски крај се деведесетих година из Хрватске доселило једно амбициозно вишегенерацијско домаћинство. Велики оптимизам и ведрина који га красе помогли су породици Муждека да као СЗР "Даша" пронађу своје место на тржишту.

 
СЗР Даша бави се производњом воћа и поврћа, а такође и спремањем и паковањем зимнице. У плодном таковском крају на свом имању, узгајају воће и поврће које користе за сировине у производњи зимница.

СЗР „Даша“ Вам у овом броју Магазина открива рецепт „Мешане салате“ и позива да их посетите и лично пробате њихове „природне и здраве производе“! 

Рецепт - мешана салата

Потребно:
1 главица купуса
1
kg зеленог парадајза
1
kg краставца
4 шаргарепе
4 главице лука
4 першуна
2
l сирћета
100 g шећера
100
g соли
Уље
Ловоров лист

Припрема:
Парику и купус исеците као за салату, а остало поврће исеците на колутове. Све посолите и оставите да преноћи. Скувајте сирће са зачинима у 3 литра
 воде, додајте поврће и оставите да се кува око 5 минута. Склоните са шпорета да се охлади. Поврће поређајте у чисте, суве тегле, прелијте сирћетом, а на крају у сваку теглу сипајте мало уља, па затворите тегле. 

Фестивал зимнице по трећи пут уз игру и музику


Општина Коцељева, традиционално, по трећи пут организује манифестацију Фестивал зимнице у Коцељеви „Укуси Коцељеве. Манифестација је увршћена у календар манифестација Туристичког савеза Србије и постаје препознатљива широм Србије и даље.

Циљ Фестивала зимнице је унапређење производње, прераде и пласмана поврћа, воћа и зимнице у домаћој радиности и индустријски произведене, успостављање нових контаката и незаборавних дружења.

Фестивал зимнице ове године траје два дана,  23. и 24. септембра, уз велики број учесника, а посетиоци ће моћи да се забаве уз наступе фолклорних друштава и рок концертом као и многим другим занимљивостима. Фестивал зимнице се организује у Коцељеви у парку и делу платоа испред Дома културе на наткривеним штандовима поређаним у хладовини столетних стабала.