среда, 2. мај 2012.

На прозору Магазе: Катарина Миленковић




 „Нови облик волонтеризма“

Покретачка снага WWООF-а је нужна потреба за обновом везе између људи и земље, биљака и животиња, као и за повезивањем људи наклоњених природној (органској) храни, широм наше прелепе планете Земље. Ове везе су увек биле, јесу и биће основни извор здравог, срећног и испуњеног живота. У том смислу, оживљавање везе између Културе и Природе је од есенцијалне важности у нашој вештачкој стварности која је сваким даном све удаљенија од нас.


Начин живота модерне техно-индустријске цивилизације пати од ненадокнадивог губитка природе и истински људске заједнице, а њене компензације не могу да попуне те фундаменталне недостатке.


Природа се третира као "фактор производње" и "огромни резервоар ускладиштене енергије", комуникација се своди на размењивање апстрактних знакова преко екрана, а људска заједница ишчезава. Све више и више људи добоко осећа и схвата да је добар живот немогућ без непосредног контакта људи и земље, биљака и животиња. Пре тачно четири деценије, неколико људи из Лондона одлучило је да узме ствар у своје руке и основало ову организацију.

Шта су главни циљеви тог новог облика волонтаризма – волонтаризма на селу?
- стећи непосредно искуство у органској пољопривреди
- отићи тамо где се храна узгаја: у органска поља и вртове
- помоћи органском покрету, који је радно интензиван, јер не користи вештачка ђубрива за плодност земље, нити трајне отрове за контролу штеточина

А како све то функционише?

WWООF Србија, на свом сајту www.wwoofserbia.org објављује листу домаћина (власника) органских фарми у Србији који желе да приме волонтере из целог света у одређеном периоду. Волонтер бира фарму која га највише интересује и директно контактира домаћина како би се са њим договорио када и где да дође. 
Све детаље око административних активности везаних за волонтирање потражите на нашем Веб сајту.


А онда?
Волонтер помаже домаћину-фармеру око свих послова који су везани за органску пољопривреду (садња, берба, плевљење, окопавање итд.). Волонтери раде до 6 сати дневно, пет дана у недељи. Подразумева се да на фарми или близу фарме неко живи: један човек, пар људи, група људи, цела породица. 


Домаћини и волонтери живе као једна породица: Ако домаћин прими волонтере он са њима дели живот на фарми, што значи да им показује шта и како да раде, понекад једе и дружи се са њима. Волонтери се разликују, као и домаћини. Неки имају искуства у органској пољопривреди, а неки су апсолутни почетници. 


Основни услов је да фарма мора да буде ОРГАНСКА, а то значи да се у узгоју биљака и животиња не користе вештачка ђубрива, пестициди и хербициди.  Све ово је прецизирано у уговорима за домаћине и волонтере WWООF Србије.

А шта кажу корисници?
Изјава једне жене која је волонтирала десет година широм света, можда је најбоља илустрација стварног смисла и значења овог покрета: 


 "Могу да градим зидове од камена, способна сам да пронађем храну у природи, могу да чувам и музем животиње које дају млеко, научила сам како да одгајим поврће и како да направим свој хлеб. Осећам се чвршће и здравије него што сам се раније осећала, што је последица физичке активности и времена које сам провела на отвореном."

Верујем да Вам се идеја допада и да ћемо се дружити већ овог лета.

Катарина Миленковић, координатор WWOOF Србија

Пермакултура. Шта је то?



У овом броју Магазину желимо да Вам представимо књигу “Пермакултура” Сепа Холцера. Ово је једна од најбољих књига на свету ове тематике.

Шта је то „Пермакултура“?
- То је када посејете „10 за себе + 2 за зеца“, па онда он неће јести Вашу раж. Човек је постао себичан, „само ја, ја, ја“, заборављајући животиње, њима ништа не даје. Пермакултура је давање и несебичност.
- Пермакултура нас учи да постоје биљке које су индикатори тла. Не морате да шаљете земљу на анлизу. Уз помоћ ових биљака знаћете у којој мери Вам је земљиште кисело или базно.
- Пермакултура је знање о томе које се биљке „воле“, а које не, са њом се не окопава и не плеви
- Пермакултура је мудрост камена који чува толоту и воде која даје живот, као и способност одређених врста да обогаћују земљиште
- То је економски и еколошки приступ планети који Вам каже: „Користите то што имате ту“. Пермакултура је против било каквог довлачења материјала са стране. Нема довлачења ђубрива, тамо где је камен-гради се каменом, негујте аутохтоне сорте - оне отпорне врсте којима не морамо да певамо да би расле.
- Градите дом од природних материјала. Нпр. непрана вуна је одличан изолатор (већ садржи ланолин, додајте мало лаванде и тако...), користите бале од сламе, не заборавите камен, земљу... Овај данашњи начин градње – блокови и бетон... ту се не спава. То ни један разуман човек не чини своме детету.
Промоција у Ваљеву
- Богатство је када човек има своју земљу. Није циљ да 1. у месецу добије плату. Када има земљу, радује се и брине о њој. Може тако – може овако, али 1.000.000 Грка млађих од 45 година се враћа на земљу, јер су је сачували. И они ће да преживе.
- Пермакултура не окопава и не плеви. Не пласти, јер животиње као што су козе, аутохтоне врсте оваца и свиња не мораш дохрањивати – оне се саме снађу. Ако пластиш, није важно да ли си у граду или селу: „Радиш као стока“.
- Код Пермакултуре не постоји плодоред, не сеју се монокултуре, све биљке расту заједно. Данас се човек бори против тога и желећи да победи природу, користи хербициде. И тако уништава природан поредак ствари. После комасације
- Управљање водом је кључна ствар. Ако нема пуно воде, градите терасе. Потребно је што дуже задржати воду на свом поседу. А ако имате мочварно тло, немојте га исушивати, него садите биљке које баш такво тло воле. 
Само се прилагодите терену, немојте терен прилагођавати себи – то је много скупо.


 А књига? 
 Описује како на природан и одржив начин подићи биљни и животињски свет на свом имању, како направити језерце, како направити терасе и високе леје. Књига је у пуном колору на квалитетном папиру са више од 150 слика и илустрација.

Жеља аутора је да на овај начин приближи „врт без мотике“ просечном становнику града, као и да утиче на свест о потреби рационалније употребе ресурса и заштити јединог станишта које имамо – планете Земље.
Издавачка кућа је „Звонећи кедри Србије“, а уредник и директор је Ранко Ласица.

Надамо се да ће вам ова књига помоћи са вашим Завичајним имањем, штавише – сигурни смо у то.

5 чајева за почетак лета



Отпратили смо зиму, а са снегом и чајеве. Задовољно рекли „Збогом“ радосно цвркућући почетком пролећа. А већ нам је доста. Сладолед и ледена кола не помажу. Мудри не престају са чајевима и пију их током целе године. Ево нашег избора чајева за лето које стиже:

Камилица (Chamomillae flos)
Креме, шампони, пасте за зубе, тинктуре, тоници, лосиони, капи, етерична уља, лекови, чајеви...и шта све још. Ова прелепа биљка је одавнина коришћена за лечење многих болести, попут гастритиса, колитиса, ентеритиса, надимања, грчева у стомаку, чира на желудцу, пролива на нервној бази, за испирање очију код упале. Може се користити за испирање коже код разних инфекција, у гинекологији за вагинална испирања итд. Јак чај од камилице помаже оболелом корену косе ако се утрља после прања. Камилица има велики проценат етеричног уља и никада се не кува.


Босиљак (Basilici herba)
Јака антибиотска својства овог чаја, сврставају га у групу чајева са широким спектром деловања. Користи се код болести дисајних путева и урогениталног тракта, а има и диуретична својства. Због седативних карактеристика се користи и за миран сан. Босиљак је најбољи лек против упале синуса и то ако се кува у млеку. Инхалација тако спремљеним препаратом траје 15 минута. Конзументи специјалитета италијанске кухиње знају да је босиљак идеалан зачин. Па, ко не воли чајеве...

Липа (Flos tiliae cum bracteis)
Опевана је у песмама, инспиративна, опојног мириса који уноси мир и доноси добро расположење. Липа је седативни чај, релаксант који код прехлада спречава спазам у дисајним органима. Препоручује се код повећаног притиска, мигрена, хистерија и грозничавих стања. Даје се код повишене температуре, јер изазива знојење. Због пријатне ароме се може пити и као напитак за уживање, јер њена примена није ограничена, с обзиром на то да не изазва тегобе због претеране употрбе. Бебе окупане у липовом чају мирно спавају, па то треба користити у првим недељама док имају грчеве.
Нана (Menthae poperitae folium)
Напитак справљен од ове биљке пријатне ароме је изузетно добар за окрепљење. Може се користити топао и хладан, без обзира на здравствено стање. Добро делује на функцију јетре и жучи. Затим, код хроничног гастритиса и ентеритиса, а снижава и ниво желудачне киселине. Нана отклања желудачне и цревне колике, као и упале желудачних птева. Због ментола, који садржи, делује расхлађујуће примењана на кожи као локални анестетик код санирања реуматских обољења. Чај од ове биљке користи се као седативно средство код стомачних нервоза. У комбинацији са још неким биљкама је одличан виростатик и смирује болове у глави, неуралгије, назеб и прехладе. Пошто спречава надимање, користи се и као зачин у јелима која изазивају такве ефекте. Редован је састојак пасти за зубе.

Мајчина душица (Serpylli herba)
Оно што је добра мајка за своје дете то је душица била за наш организам. Смирујуће дејство спречава респираторне проблеме, као што су велики кашаљ, бронхитис и бронхијална астма. Смирује цревне упале, проливе, инфекције у стомаку. Споља се користи као средство за смиривање упале млечних жлезда (маститис), лечење рана и реуматских болова. Облози стављени на врат и рамена спречавају главобољу праћену напетошћу. Иако је јако антисептично средство, пријатна арома је чини омиљеним чајем у кухињама наших породица, који се може пити као конзумни чај без намене. Поред чаја, ова биљка се користи и као зачин у јелима са парадајзом или печуркама , а добро се комбинује и са поврћним чорбама. Због лако испарљивих уља овај чај никада не треба пустити да ври, већ га само прелити кључалом водом.
Више о лековитим својствима чајева потражите у прeдстављању породичне фирме Chamomilla на адреси:

Надомак Манасије

Деспотски одмор



На деветом километру од Деспотовца ка манастиру Манасија, у селу Стењевцу, наишли смо на домаћинство Никодијевић. Ресавска пећина удаљена је одaвде свега 7 километара а водопад "Велики Бук" 6 километара.     
Деспот је породична винарија коју су Никодијевићи основали 1991. И која је од тада отворена за све који умеју да препознају исконски укус и мирис бобица грозда. Розе, Каберне, Вранац, Шампањац и коњак Златни змај. Сви производи под именом Деспот праве се у ограниченим количинама.


У склопу винарије категорисан је апартман са 4 звездице. Издаје се током целе године. Апартмен поседује дневну и спаваћу собу, кухињу, купатило и ходник, кабловску телевизију, фиксни телефон, централно грејање...
„Пошто је апартман у склопу винарије нашим гостима нудимо свако вече дегустацију нашег пића на рачун куће“, поручује домаћин и додаје: „Храну припремамо по старим рецептима наших бака, на пастирски начин - у огњишту, на отвореном пламену.“ Значи... сва чула уживају.
Географски, домаћинство Никодијевић смештено је у центру општине Деспотовац. Многобројна културна и природна блага од овог домаћинства удаљена су свега 10 до 15км што сваком госту омогућава да у једном дану обиђе више знаменитости. Ту су: манастир Манасија, водопад реке Ресаве, „Прскало“ река понорница, Ресавска пећина и мноштво других природних лепота...

Бељајка

„Бела Црква“, Бељајка – фестивал етно хране




Да ли сте некад размишљали о томе да се нпр. такмичите у припреми ресавског јагњета? Ако јесте, Бељајка је као измишљена за Вас.

Пишите: село Бељајка, 26. мај, организација општине Деспотовац, а манифестација је Фестивал етно хране. Такмичарски карактер овог догађаја даје Вам шансу да се прославите као "Намбр1" у припреми, како јагњета, тако и качамака-ресавског.
Уколико нисте такмичари и желите да својим присуством увеличате догађај, организатор се побринуо и за додатне садржаје. Можете присуствовати припремању традиционалних јела ресавског краја (уз обавезну дегустацију), прошетати се изложбеним простором на којем су представљени производи ресавских домаћина и разне рукотворине старих заната карактеристичних за деспотовачки округ.

Цео програм употпуњен је и уметничким садржајем: фолклор, изворне певачке групе, извођачи етно музике...