понедељак, 18. фебруар 2013.

Ко пут путује и Србију упознаје


Крећете на Сајам туризма како би изабрали најбољу понуду за ваш одмор. Слоган овогодишњег сајма „Путовање у срцу“ довољно говори како доживљавамо путовања, одласке у друге крајеве. Верујемо да ћете наћи, изабрати неко лепо одредиште на које ћете се упутити са породицом, пријатељима... Ако то буде одмор у сеоском туризму, у неком селу у Србији, онда ћемо бити сигурни да ћете је открити и доживети на један нови, другачији и лепши начин.
А да бисте већ у фебруару доживели и окусили део предстојећег путовања посетите штанд Српске Магазе у хали 3А. Тамо ће вас чекати слатко од шљива, шумских јагода, српска шљивовица...    
 Поред ових производа, са којима се гост обавезно дочекује, моћи ћете да купите и друге традиционалне производе ајвар, воћне сокове, вино, џемове, сувенире, рукотворине...








На нашем штанду, једна од млађих жена из Српске Магазе, помоћи ће вам да научите да предете вуну или хеклате цвет,  направите ваш сувенир.  
Ви биратe „оружје“- учитељ поручује:

Пpоизводи из Магазе приказују лепоту земље у којој живимо, они у себи чувају дубину и ширину српске душе.  
Издвајамо
Ко пут путује и Србију упознаје, овог пролећа ваљало би да посети и упозна, препоручено, домаћинство Милогошће.
Уз попуст од 20%, за 1.200,00 динара (одрасли) и 900,00 динара (деца) можете резервисати пун пансион у домаћинству Милогошће.  
Освежите се са цеђеним соком од малине. Само на Сајму купите 1 l цеђеног сока од малине за 450,00 динара.
Сок од цеђене дивље јабуке, бране на брдима око Пожеге, Ариља и Ивањице,  нарочито препоручљив особама које имају повишену масноћу и висок крвни притисак, као и особама које се лече од дијабетеса можете купити  за 250,00 динара, 1 l.

Српска Магаза - ваш домаћин на путу кроз Србију, налази се у хали у којој се одржава 8. сајам сувенира „Посетите Србију“.  Сајамска манифестација траје од 21. до 24. априла 2013.

Добро дошли и уживајте!

недеља, 3. фебруар 2013.

Духовно и генетско благо


На прозору Магазе-монах Доситеј Хиландарац 

Фото Саша Жутић

Како је текао ваш пут од Славковице до Хиландара?



Детињство сам провео у селу Славковица, а основну школу сам завршио у Љигу. Потом сам школовање наставио у Војној гимназији Београд. Након завршене војне гимназије завршио сам Војну академију РВ и ПВО у Београду. По завршетку војне академије службовао сам три године као официр у Краљеву и крајем 1998. г. сам отишао у манастир Хиландар на Свету Гору. Потом као хиландарски монах завршио сам и богословски факултет и магистрирао.

Манастир Хиландар има велику економију. Како данас она изгледа, мислим првенствено на пољопривредну производњу,  манастира Хиландара?

Тачно је да манастир Хиландар има велику економију, али такође има и јако велику територију која и није у потпуности искоришћена. Економија манастира је развијена у складу са нашим могућностима и нашим потребама. Веома значајна су два винограда која манастир има. Један, такозвани „нови виноград“ где су на имању од 14 хектара засађене сорте лозе из Француске, и тај виноград је намењен за производњу врхунског вина за продају. Прва берба тог новог винограда је била 2010. г. и ове године се планира и флаширање тог вина и пласирање на тржиште. Други мањи виноград има 2 хектара домаћих лоза, и намењен је да производи вино за свакодневну употребу на хиландарској трпези. Дакле, вино на хиландарској трпези је од домаћих сорти грожђа. Поред винограда, манастир има и маслињаке, са биолошком негом стабала, без употребе хемикалија. Ове године је произведено у манастиру око 8000 литара хладно цеђеног маслиновог уља врхунског квалитета. Такође је у плану да се на манастирском имању почне гајити и пшеница. Манастир такође има и своју башту, са четири велика модерна пластеника. Такође има и воћњаке за своје потребе. На манастирском имању Каково, које се налази изван Свете Горе имамо око 2000 хектара кестенове шуме. На том имању постоји прерада тог дрвета и израда столарије за наше потребе. Такође, на метоху Каково има и један рибњак у којем се гаји риба шаран.

Рад на њиви Господњој подразумева и рад на манастирском имању. Какав приступ теба да имамо приликом обављања свакодневних послова?

Човек је психофизичко биће, има и душу али има и тело. Сваки хришћанин треба да доприноси, према својим могућностима, заједници у којој живи, према речима апостола Павла: „Ко не ради нека и не једе“. Човек приликом обављања свакодневних послова треба да призива Бога у помоћ и да ништа нити започиње нити завршава без призивања Бога, као што су и наши стари говорили и учили: „Без Бога ни преко прага“.

Сада сте у келији Патерица, радите на њеном обнављању. Поред  уређења простора и обнављања објеката, заинтересовани сте да на делу имања посадите и неке старе биљне и воћне врсте из Србије. Верујем да се ту крије жеља да се сачува део биљног блага које смо наследили.

Келија Патерица се налази у седишту Свете Горе у месту Кареја, које је удаљено од манастира Хиландара око 30 км. Келија је по светогорским установама нижег ранга од манастира и припада манастиру Хиландару, она је као манастир у малом. Келија на Светој Гори може имати до седам монаха са старцем келије на челу. Келија Патерица се налази на изузетно лепом и осамљеном месту, са предивним погледом на море и на сам Атос. Њу је основао сам Свети Сава и стара је колико и сам манастир Хиландар. У њој се чува игумански штап светог Саве Освећеног(због којег се келија и зове Патерица), по којем је наш свети Сава Српски и добио име. Од јула прошле године у келији Патерица живе тројица српских монаха. Намера нам је, поред обнављања келије и уређења економије келије, на којој имамо више од триста стабала маслине, да засадимо и један воћњак са домаћим сортама воћа. На тако древном месту у којем живимо, хтели би смо да набавимо калемова старих сорти воћа и да их и засадимо.

Завршили сте два факултета, имате магистратуру, пратите теме и дешавања из других области, претпостављам   да сте упознати са проблематиком генетичког инжењеринга и жеље да се изменом структуре гена створе, благо речено,  „новитети“ у биљном и животињском свету.  Како то посматрати у односу на Божје стварање?

Бог је дао човеку да буде господар од свега створеног. Дао му је и слободу и креативност. То стваралаштво човек пројављује од самог стварања. Али, како се човек кроз грех одвојио од Бога, он често у свом палом стању покушава да буде господар свега створеног уздајући се у свој разум и своје снаге, а не уз помоћ Бога. Да би био господар свега створеног потребан му је Господ. Све нас хришћане забрињава та смелост савременог човека да мења оно што је Бог створио, та дрскост човека да створи нешто боље од онога што је створио сам Бог, а Свето писмо сведочи да све што је Бог створио „беше веома добро“. Друго, забрињавају нас, такође, и последице на организам и на наше потомство које може изазвати употреба генетски модификоване хране. Треће, забрињава нас и могућност злоупотребе генетски модификоване хране на глобалном нивоу, јер је очигледно да генетски модификована храна може одлично да послужи у сврху специјалног рата, тј. освајања без употребе оружја путем такве хране.

Какве последице могу проистећи стварањем и употребом генетски модификованих организама (ГМО) по човека и природу?

И самим творцима ГМО је јасно да се и са најдобронамернијом употребом ГМО ремети природна равнотежа која постоји међу организмима. Сама чињеница да се природна равнотежа ремети нам указује да размере тих последица могу бити непредвидиве, да не кажем „катастрофалне“.

Живот у селу или у граду?
Фото Саша Жутић

То је питање за сваког појединца. Тешко је у мало речи о томе рећи. Оно што свима пада у очи је то, да се сви најлепше осећају изван градова у природи, чак и своје одморе углавном користе у „природи“. Зашто природа, да не кажем село, изазива тај осећај слободе, одмора, хармоније? Постоји један једноставан одговор, који се тиче бића самога човека, а то је да је човек биће слободе. У градовима, тј. урбаним срединама, све је некако геометријски одређено и уређено, та „дела руку људских“ том својом геометријом у уређењу простора, изазивају осећај да је све „ограничено“, зато се и човек као слободно биће, не осећа у таквом окружењу сасвим пријатно. У природи, тј. селу, видимо брда и долине та „дела руку Господњих“, облике који се не понављају, и то у души човека изазива осећај да нема ограничења, изазива осећај слободе. Стога, живот на селу представља живот у сталној хармонији са светом око себе.

Како гледате на започету иницијативу Српска Магаза,  њену понуду производа и услуга српског села, њен нови приступ повезивању људи, села и града?

Радујем се иницијативи Српске Магазе, у њој видим буђење из учмалости која је захватила наше друштво, као и могућност да препознамо своје вредности и учинимо свој живот бољим.

Разговор водио:
Миле Гошњић

Програм за младе у руралним срединама


Развој 4-H програма  у Србији

Од септембра 2012. год. покренута је иницијатива за успостављање основа за развој 4-H програма за младе у Србији. У ову активност укључени су  ИПН, МПШВ, УСДА, Пољопривредне саветодавне стурчне службе и удружење Моба.

Наиме, почетком прошлог века, у Америци, професори са универзитета покушали су да пренесу своја знања и вештине пољопривредним произвођачима како би били остварени већи приноси и бољи квалитет производа. Међутим, одрасли нису прихватали нова открића. Трагајући за начином како да се превазиђе постојеће стање, уочено је да млади могу бити  спона између науке и праксе јер се са младима лакше ради, отворенији су за сарадњу, лакше усвајају нове идеје и радо поделе своја искуства и успехе са одраслима. Све ово је иницирало покретање програма 4-H који је, управо, имао за циљ да се помогне младим људима и њиховим породицама да стекну вештине и знања која су им потребна да буду лидери у својим заједницама и развију самостално предузетништво.
Почело се 1902. године.  Прве групе су се звале ,,Клуб дечака и девојчица”. Актом Конгреса 1914. године успостављена је Државна Саветодавна служба и 4-H програм. Данас је 4-H програм младих који живе на селу постао највећа омладинска ораганизација са преко 5 милиона чланова и више од 650 хиљада лидера.
Службени знак је детелина са четири листа. Зелена боја представља боју природе и симбол је младости, живота и развоја. Бела симболизује чистоту. Свако слово ,,Х” од 4-Х се налази у сваком листу а представља почетно слово од речи Head (ум), Heart (срце), Hands (руке) и Health (здравље).
Значај програма 4-H можемо представити кроз 4 основна елемента: припадање, вештине, независност и великодушност. Припадање може бити најснажнији позитиван чинилац који можемо укључити у животе деце и младих. Развијање вештина, знања и ставова охрабрује младе људе да рескирају, траже изазове и усредсреде се на свој напредак, не упоређујући притом себе са вршњацима. Млади људи морају да осећају да њихови животи имају значење и сврху. Са овим програмом им се омогућује да се повежу са својим заједницама и да науче како да и они узврате другима. Независност се односи на већу могућност адолесцената да размишља, осећа, доноси одлуке и да се самостално понаша.
Веома занимљиви су резултати до којих је дошао Институт за  примењена истраживања и развој младих са Универзитета Tafts, а која показују да млади ангажовани у програму 4-H имају:
o        скоро два пута веће шансе да добију боље оцене у школи;
o        два пута више шансе да планирају одлазак на колеџ;
o        41% мање шансе да буду укључени у групе са ризичним понашањима и
o        25% више шансе да позитивно доприносе својим породицама и заједницама.

У оквиру развоја проограма 4-H за младе у Србији одабрана су три пилот региона са пројектима:
1. ,,Здраво се храни, здраво живи”, Врање (ПСС Врање);

2. ,,Бакина кухиња извор здравља”, Панчево (ПСС Институт Тамиш) и

3. ,,Расадник вредних руку”, Љиг-Ваљево (удружење Моба)

У оквиру пројекта ,,Здраво се храни, здраво живи” биће формиране три групе:

I група Производња поврћа и ратарских производа, постављање огледа са циљем  
                упоређивања старих сорти са новим хибридним сортама;
II група - Упознавање са производњом меда и пчеларским активностима;
III група - Упознавање са савременом технологијом воћарске производње и прерадом воћа
                 (компот, џем);

Пројекат ПСС Института Тамиш из Панчева ,,Бакина кухиња извор здравља” омогући ће формирање 3 клуба младих:

1.         Клуб биљне производње;
2.         Клуб за farmbook;
3.         Клуб љубитеља националних јела.

У Пројектом ,,Расадник вредних руку”, удружења Моба из Љига, формираће се клуб под именом ,,Расадник вредних руку”.
У оквиру клуба биће активиране три секције:
1. Зелени повртари;
2. Цветни баштовани;
3. Рукотворци.

Млади од 15 до 19 година биће чланови ових клубова. Организовањем низа радионица омогући ће се младима да усвоје разне вештине на један практичан начин. Искуство и учешће младих на овим пројектима имаће значај за каснији рад младих било да настављају академске студије или се запошљавају након завршене средње школе.
Након завршених радионица, у августу месецу, планирана је наградна екскурзија за најбоље чланове клуба у виду тродневног кампа у Љигу.
У Панчеву је у септембру месецу планирано завршно такмичење у припремању пасуља где ће најуспешнији тим бити награђен, а сви учесници ће добити дипломе за учешће у пројекту.
У Врању ће млади у јулу месецу присуствовати радионицама где ће се обављати врцање меда, берба и продаја воћа и поврћа, припрема компота од воћа. У септембру ће се обавити радионица припреме ајвара, а на манифестацији Дани Врања продаваће се сви ови производи.
Млади ће моћи да обезбеде финансијска средства за даљи развој клубова, тако што ће продавати своје производе путем инетернета, у сарадњи са Српском Магазом и на штандовима за време одржавања разних манифестацијама.
До сада је показано велико интересовање и ентузијазам младих за програм 4-H.
Верујемо да ће велика енергија и воља за успехом ових младих људи пуно значити, како за њих саме, али и за мног друге младе који још увек нису укључени у овај програм.
Такође, очекује се да резултати спровођења програма 4-H у пилот регионима утичу на доношење одлука и подршку код надлежних институција за наставак оваквог програма и у Србији, а прилагођеног нашим условима.

Припремили:

Виолета Мицкоцски Стефановић
Нада Лазовић Ђоковић
Миле Гошњић

Прича из Нишевца - домаћинство Станисављевић

Из Долине мира и љубави

 "Неки тамо Толстој рекао је једном, а многи су то касније на различите начине понављали, да човек може да живи и у Јасној Пољани, у селендри једној Руској да направи престоницу света само ако се он осећа као престоница."


Шарена табла на улазу у село Нишевац, на југоистоку Србије, пет километара од Сврљига и натпис "Долина мира и љубави" описале су атмосферу која нас је сачекала у породици Станисављевић, али и спектар боја којих у овом домаћинству има на претек.  




Повртњак и ливаде су одмор за очи лети, а зими полице шпајза препуне тегли са зимницом, џемовима, соковима, ајварима, слатким...

Бранкица (55) дан почиње ложењем котла у пет ујутру и одласком у пошту тик уз кућу у којој ради као управница. Најстарија ћерка Адама - Драгана (35) , дипломирана сликарка ради као наставница ликовне културе у основној школи у Бору и сваког дана аутостопом иде на посао. Милица (30) је апсолвент Фозофског факутета у Нишу, једна је од оснивача Удружења грађана Timacum Maius, идејни творац фестивала Back to the village – Долинафест (www.dolinafest.com), сарадник Српске магазе и велики борац за рурални развој. Емилија (28) је завршила Технолошки факултет у Лесковцу а сада је у поход Америци са намером да заврши постдипломске студије.
                                                                                                                                







 И док туристи не могу да се начуде миру и спокоју, четири даме, од којих је једна однедавно у Америци, без стреса живе другачијим животом од оног у граду трудећи се да сачувају традицију, старе рецепте и лепе навике од заборава.
Фотографија групе Нишевачка клисура


Ема је у Америци, али се и тамо испољава и множи њен таленат. По узору на оца Драгана, летос је тамо зидала капију од камена а од дасака направила поклопац за бунар. Од баба Живке је научила да плете па је, поред маме Бранкице, са иглама и вуном у рукама, породица Станисављевић добила још једног борца за ручни рад.







Драгана се поред професуре бави рестаурацијом старог намештаја и предмета за покућанство, уређењем ентеријера, тка, слика и гаји цвеће. Гостима радо показује велику колекцију кактуса и суклумената, али и један од њених омиљених кутака - етно кућу коју је сама опремила.   Верујте, тестера, шлајферица и шрафцигери нису без разлога саставни део кућног инвентара и њеног аксесоара.

                   Милица је нешто сасвим треће. Она пише пројекте, развија туризам и промовише село.                                                   
Признање Агро-биз лидер 2011.
 за допринос развоју сеоског туризма,
са Јасмином Никитовић-Стојичић
             Хекла, верује и смешка се камери.

           
              Са председником општине Сврљиг Милијом Милетићем
и Машом Бубањ (Хелп)















- Чувамо и обнављамо оно што смо наследиле. Недавно смо купиле још једну њиву и посејале детелину. Нисмо желеле да продамо комбајн кад је тата умро. Тог лета Ема је изашла из дворишта на трактору и поорала два хектара земље, посејала пшеницу и пожњела жито. Сви су плакали кад је пролазила кроз село. – сећа се Драгана.

      
Видео прилог урадила Нишка телевизија за крај жетве 2011.

 У њиховој кући се једе само умешени хлеб, а храна се спрема од намирница са имања.

Од поврћа и воћа које успева на њиховој земљи ове вредне жене праве разне ђаконије – кувана јела, пите, хлеб, слану и слатку зимницу...














Госте, подразумева се, чека домаћа, здрава трпеза са села.

Трудимо се да уместо конзерванса користимо технику пастеризације, рен, трњину или дрен који чува квалитет производа. За славу или рођендан, уместо вина и чоколаде, спакујемо поклон - теглицу. То је наш мали дар.

Башта и зимница су Миличине и моје две велике љубави
које смо наследиле од баба Ратке


Вама дарујемо рецепт за претечу свих данашњих домаћих зимских слаткиша-Рецељ. Правимо га по традиционалној рецептури, без додатног шећера.
Печенку (бундеву) очистите од семена и коре, исечете на коцкице, ставите у кречну воду да одстоји па исперете. Сок од грожђа (ширу) прокувате а онда у њега додате комадиће бундеве. Све кувате док се не постигне густина као за слатко. Једностављно је и здраво. Признајемо, прави специјалијалитет!
 
 























Патуљасти зец Љубиша лако се прилагодио условима у Нишевцу, двориште је заменило кавез а поврће из баште на сталном је јеловнику овог симпатичног кућног љубимца.
                                                             
А како зими? Нама није проблем, од детињства учимо сналажење на
леду.

Имају 6 категорисаних места (3 собе са француским лежајем) и собу за одмор са шанком, кухињом и трпезаријом, доста књига из области уметности, сликарски материјал, сировину и "оружје" за плетење и хеклање, разбој, трактор, комбајн, оруђе за рад у пољу...

У оквиру домаћинства Станисављевићи гаје поврће па је на трпези увек свеже салате. Ту у окружењу су и пашњаци богати лековитим биљем, пастири са овцама и козама, живописна Сврљишка клисура, купалиште Бањица, манстир св. Архангела Гаврила, Стара планина, Књажевац и Ниш, археолошка налазишта Медијана и Феликс Ромулијана, бања Топило, базен Попшица, базен Ргоште...

Поред здраве трпезе госте у Нишевцу чекају и 
искусни водичи-заљубљеници у родни крај

 Спајајући модерно и традиционално, жене породице Станисављевић од заборава чувају дух традиције и традиционалне вредности породичног дома, граде нове ствари на темељима онога што су преци започели. Комбајн и данас излази из овог дворишта.
            Њихов циљ није да оду у град и крену испочетка, већ да привуку што више туриста у сеоску оазу – Долину мира и љубави.
 


 Фотографије Ненад Благојевић, Браниша Антић и Миодраг Миша Игњатовић, текст Ненад Благојевић
                                                                                                                објављено у часопису ЛИСА

                                                                   више фотографија погледајте на сајту Српске магазе

Ораховцу башто рајска


Винарија Антић
Ораховац
Косово и Метохија

Винарија Антић из Ораховца је једно од првих предузећа из енклава на Косову и Метохији које је већ 4 године присутно на тржишту Србије.
Винарију  је 2003 године основао Здравко Антић са својим зетовима. Здравко је технолог и виноградар са 35 године искуства. Био је један од водећих технолога винарије „Косово Вино“ из Мале Круше и винарије „Орвин“ из Ораховца – некада највећег извозника вина. Здравко је са  „Орвином“ добијао бројне домаће и иностране медаље и награде. Творац је и некада веома цењеног Орвин Вињака. Традиција производње вина  у породици Антић је генерацијама уназад. Данас Здравко преноси своја знања даље на чланове породице са намером да се та традиција настави и посао прошири.
 Винарија има смештајни капацитет од 45.000 литара вина и годишњу производњу од око 15-20.000 литара. Винарија поседује и другу неопходну опрему: муљачу, пресу, винификаторе, пумпе, филтере  и сопствену лабораторију. Винарија пружа техничку помоћ у давању дела опреме на коришћење  као и саветодавну помоћ у производњи вина малим винарима из енклава Ораховац и Велика Хоча.


Рајска Башта

Вино је као песма. Названо по ораховачкој химни „Ораховцу башто рајска“,  ово вино дочарава сву посебност живота људи овога краја у коме су поред свега  остали и опстали. Па да чујемо шта песма каже о вину: „Од најслађег грожђа из Божијег Винограда, сазрелог од сјаја најлепшег сунца, направљено у скученој енклави у којој је сваки камен грумен злата,  од стране добрих и срећних људи, ово вино вам нуди пре свега њихову бескрајну љубав.“

Рајска Башта је стоно суво црвено вино произведено од сорте Црни Бургундац уз додатак Каберне Совињона и Вранца. Вино је  бистро, фине текстуре и боје тамног рубина. Пуно је на укусу, хармонично и питко. У укусу и мирису преовлађују  воћни тонови. 

Постојбина

Одакле смо? Где су нам корени?  Косово и Метохија, одакле је и ово вино,  је наша вековна, заветна и духовна постојбина коју носимо у својим срцима. Из ње су лозе нашег рода потекле на многе стране. А од винове лозе, чистим самотоком непресушне снаге је из наше постојбине ово вино потекло ка свима нама.

Постобина  је стоно суво бело вино произведено од сорти Италијански Ризлинг и Рајнски Ризлинг. Иако су ове и друге сорте грожђа у нашу постојбину дошле издалека, било им је лепо као код куће. Зато с правом можемо рећи да је она постала и њихова, друга постојбина.

Вино је сламасто жуте боје, карактеристичног сортног мириса и укуса, уз нијансу  пријатних киселина. Пуно је на укусу, питко и освежавајуће.

Избор Срца

Срце бира. Дајмо му прилику да избором овог вина добије савезника приликом свакодневних избора и  посебних прилика. Дајмо му прилику да брине и о себи. Ово је вино за сваки дан, да нас покрене и одржи у правом ритму. Ово је вино за срце - емотивни центар и покретач нашег бића, али и вино за срце - најважнији телесни орган. За добро расположење и осећај љубави. За здравље и виталност. Ово је вино као свакодневна потреба, као храна, као ... лек!
Дозирање и начин употребе: по једну чашу дневно... J  или у посебним приликама по потреби  ... !

Избор Срца је стоно суво црвено вино произведено од сорти грожђа Гаме, Вранац и  Црни Бургундац. Посебно је прављено за свакодневну употребу, са високим квалитетом и од самотока. 


Погледајте презентацију и контакт

Ко од лепоте није болов'о нека дође у Долово


Винаријада од 04. до 14. фебруара- Долово 

Када говоре о Банату људи у шали кажу: 
" Попнеш се на бундеву и видиш цео Банат",  мислећи при том на непрегледну равницу и поглед који се љуљушка у мору жита. Ипак, постоји једно место у Банату које пркоси овој доскочици јер није типично равничарско место. Село Долово смештено је на седам брежуљака, на западним обронцима Делиблатске пешчаре и на 111 m надморске висине. Припада територији града Панчева од чијег центра је удаљено око 20 km, а од Београда свега 50 km. Бајковит и необичан пејзаж чини га посебним у односу на остала места у Банату. Познато је по плодним ораницама, гостопримљивим и вредним људима, штрудлама, овчијем сиру, коњима и добром вину.
Од давнина се овде гајила винова лоза и производило врхунско вино, подаци досежу чак до времена римске владавине. Захваљујући ентузијазму и залагању вредних мештана 1998. године основано је Удружење виноградара и винара "Свети Трифун" - Долово, са циљем да очува традицију и наслеђену љубав од својих предака и враћање винске славе. У свом власништву имају 40 ари винограда и производе сопствено вино "Свети Трифун". Осим популаризације гајења винове лозе и прављења домаћег вина на традиционални начин , организују и едукативне трибине, презентације и промоције на разним скуповима и сајмовима и са успехом учествују на такмичењима вина. Имају преко 60 чланова виноградара, произвођача и љубитеља вина како из Долова тако и из околине. У њиховим подрумима могу се пробати врхунске сорте вина.
Више од једне деценије Удружење "Свети Трифун" организује манифестацију "Винаријада" која се одржава сваке године у периоду од 04. до 14. фебруара. Манифестација обухвата промоцију и продају домаћих вина, пријем узорака за избор најбољег вина, предавања о виноградарству и винарству, изложбе, дегустације, одлазак у виноград и завршно вече када је резање славског колача, додела признања, свечано проглашење победника и вечера са културно уметничким програмом. Треба поменути и могућност обиласка Етно куће са винским подрумом Стајић и Винарије Веритас -подрум Чојбашић.
Стара францска пословица каже: "У води видимо свој одраз, али у вину опажамо срца других".
Ако желите да завирите у радосна банатска срца и осетите питому банатску душу посетите Долово.
Све информације можете добити на телефоне:
            063 866 78 37     
            062 444 913     
            063 892 37 72