Пример за углед

У Аустрији, недалеко од Горње Радгоне-Словенија, налази се село Оберлам. У њему фамилија ФРИЕДЛ. У заједници 4 брата - тројица запослени, четврти везан за инвалидска колица. Фамилија позната по – заједништву. Сваки има своју породицу, чак и своју кућу. А заједно? Велико имање са око 120 хектара (само пола у власништву, остало у сталном закупу),  нова стаја са око 70 крава, у стаји кафана, ту је и  дом за стара лица, па чак и сопствена - црква!

Код фамилије Фриедл све је некако – специфично:

-          велико имање – а мало рада

-          велика фарма крава, а око муже и млека – скоро без посла

-          кафана смештена у – шталу

-          дом за стара лица – смештена у фамилију

-          цркву подигли само за себе и за село!

Фамилију Фриедл најчешће посећују други одгајивачи крава.  Зашто? Најважнији разлог: њихове краве расе сименталац дају просечно годишње невероватних 12.000 литара млека!

Ипак, да идемо редом:

-          велико имање а браћа обрађују само по нешто сопственим машинама – највећи део се ради преко машинског прстена (кажу: квалитетније и - јефтиније!);

-          мужу крава обавља – робот; млеко односи млекара, па браћа око тога немају скоро ништа; једном дневно помоћу само-утоварне миксер-приколице дају комплетну храну за цео дан; део концентрата краве добијају преко аутоматских станица и у току муже; и још: у току дана храна пригрне кравама  неколико пута;

-          кафана, издигнута у почетном делу штале, од штале преграђена стакленом, па се из кафане лепо виде све краве;

-          цела фамилија  има вишак места соба и  кревета, па то користе за смештај по 8 старијих лица, која се хране заједно са породицом;

-          црква  подигнута на ивици имања фамилије Фриедл, лепо се уздиже на понос не само фамилије, већ и целог села;

Од свега што код фамилије Фриедл задивљује истичу се две ствари као два феномена:

1.      врхунски резултати фарме крава

Пре око 15-так година фарма крава била је много мања. Браћа Фриедл су имала срећу са једном врхунском краве расе сименталац. Од ње су у првој години преко трансфера ембриона добили чак десет женске телади врхунског квалитета. У наредним годинама су на исти начин повећавали број крава преко сопствених јуница, па брзо подигли млечност на 12.000 литара. Томе су допринели нсвих најважнији фактори, као састав и квалитет хране, висока хигијена, најбољи смештај крава, мир у стаји.  Велики приход од млека повећава се продајом женских и мушких приплодних грла. Тако се фарма усталила на годишњу испоруку млека од око 800.000 литара и  пласман 10-так младих јуница и бикова! Инвестиција за нову стају и неке машине од око 1 милион евра браћу ни мало не брине. Мањи део је помоћ државе, неки део је кредит уз повољне камате, а највећи део се лако отплаћује преко великих прихода (за литар млека се добија преко 40 центи)  и малих трошкова (мање од 30 центи/литар млека)!

2.      фунционисање удружења браће

Тројица браће имају стална запослења, па за потребе фарме у пет радних дана раде само најнужније – мање рано ујутро, а  више после свог радног времена. Суботом се обављају већи послови и заједничка договарања.  Недеље се редовно посвећују сопственим породицама, заједничком дружењу, редовним присуствима у цркви.  Четврти брат, инвалид од рођења, заједно са мајком, стара се око дома за стара лица, те води неку врсту евиденције о финансијама. Од све четворице само је најмлађи школовани „сељак“ и заљубљеник у краве, па је он одређен за неку врсту „шефа“ целе фарме. Тај брат доноси све одлуке, њега сви слушају и извршавају оно, што он тражи.  У погледу финансија је све договорно: од укупних прихода одбијају се трошкови, па је остатак чиста добит. Подела добити је на основу предлога „шефа“-најмлађег брата : део служи за неке инвестиције (веће набавке), а остатак  браћа деле на равноправне делове!

Као закључак није тешко навести:

-          фарма Фриедл са око 70 крава расе сименталац са просечном млечности од 12.000 литара крава/година и за одгојем најбољих приплодних женских/мушких грла спада у најбоље у Аустрији;

-          сва четвроица браће (од којих један са трајним инвалидитетом) раде на фарми више као хоби и задовољство, а много мање као обавезу, и то врло сложно (како у радним обавезама, тако и у подели резултата рада).

Сви на фарма Фриедл радо дочекује посетиоце. Ако се послуже са оним, што нуди кафана у стаји (доручак, колач, кафа), онда су вођење и тумачење бесплатни.  Ако тога нема, онда се та услуга – плаћа! За оне, који се спремају да фарму Фриедл посете добро дођу подаци са интернет-адресе: www.bauernhofcafe-friedl.at . За нас из Србије Оберлам источно од Граца није далеко. Наведени пример са новом стајом и мужом помоћу мелк-робота је свакако тежак за примену (бар за сада!) у нашим условима. Много већи  узор су удружење и слога браће, што се у Србији тешко замишља! А тек задовољство у раду или нега сваке краве и телета, а највећа награда је понос што спадају у неколико најбољих фарми крава сименталске расе Аустрије!

др Милан Тошић

ред. проф. у пензији

Органска производња у служби биодиверзитета и здравља

Добро дошли у време сурове стварности, добро дошли у време неизвесне будућности, добро дошли у доба брзог живота, програмираности и аутоматизованости. Да ли смо се некада запитали где заиста журимо? Ако би и неко дао одговор на то питање, онда би одговор сигурно био: „Журимо да би смо више зарадили“ или „Журимо да би смо сустигли време“. У свој тој журби, принуђени смо и да свакако нездраво живимо. Дан за даном постајемо временске машине. Где ли се сакрила она сеоска разгледница наших предака када су села била пуна, шпајзеви и оставе прошарани ђаконијама, ливаде и пашњаци покошени, а домаћа стока намирена. Где ли се сакрила она пословица да „Здравље на уста улази“? Ту хармонију данас је нарушило време, време нових трендова, нових стилова и илузија о лагодном животу у урбаним срединама.

Идустријски развој, интензивираност пољопривредне производње довели су до нарушавања биолошке разноликости, али и самог квалитета ваздуха,воде и земљишта. Суочени са том чињеницом, време је да се заузме чврст став, а природи врати оно што је њено. Данашњи биодиверзитет или биолошка разноликост су смањени што доводи у питање и опстанак саме планете. То оправдавају подаци да је више од 770 животињских врста пред истребљењем – 15 врста гмизаваца; 217 врста птица; 131 сисара; 408 водоземаца; 21% раса домаћих животиња и угрожено је више од 74% биљних врста. Поставља се питање,како и на који начин решити проблем ерозије данашњег времена и како повратити нарушену лепоту природе,како очувати животну средину и биолошку разноврсност наших екосистема и како решити незапосленост младих. Један од начина управо може бити органска пољопривреда.

Органска пољопривреда предстваља систем одрживе пољопривредне производње, сконцентрисане на принципима одрживог и мултифункционалног система. То је систем производње, без примене синтетичких ђубрива, пестицида и других хемијских средстава, систем који директно асоцира на успостављање чврсте карике са природом, кроз кружење материје у самом агроекосистему. У таквим условимапољопривредно земљиште на коме се производња спроводи, поприма нови изглед,а у раскошју различитих културних биљака, своје уточисте и опстанак проналазе од најситнијих организама у земљишту, преко различитих корисних инсеката (полинатора) до птица и мањих сисара. Успостављањем таквих услова донекле се обезбеђује саморегулација од прекомерног напада штеточина, болести и присуства коровских биљака. Оно што треба нагласити, јесте да своје почасно место у производњи имају домаће аутохтоне сорте и расе,које су добро адаптиране и прилагођене условима у којима се гаје, а такође су и толерантније на болести и штеточине. Стога поштовање агротехничких мера,попут плодореда, обраде, ђубрења,искључиво органским ђубривима (стајњак,компост, зеленишно ђубриво), неге усева уз примену интегралних мера заштите (биолошке,механичке и физичке мере), као и обавезно спровођење просторне изолације, попут екокоридора или цветних појасева јесу једни од предуслова успешне органске производње. Јасно, човек себи треба дати до знања да он није владар земље,већ слуга, који треба служити земљу и прилагођавати се законима природе.

Такође, треба нагласити да свака биљка, инсект, или неки други живи организам, не постоје узалуд, већ је њихово присуство оправдано, а њихова бројност, повећана или смањена, може бити само зато што је човек умешао своје прсте. Доказано је да постоји пријатељство између биљака и да гајењем биљака у здруженом систему се ипак може очувати њихова кондиција и на крају убрати квалитетан плод. Нрп: Гајењем лука и мркве долази до узајамне користи за ове две повртарске културе, јер лук штити мркву од напада мрквине муве, а мрква лук од лукове муве. Постоји још мноштво примера који указују на то да се само добрим распоредом култура може утицати на опстанак и постизање одређених приноса. Што се тиче репродуктивног материјала у биљној производњи, мана на нашем тржишту јесте непостојање декларисаног сертификованог семена органског порекла у оној мери у којој би оно било потребно, односно семена произведеног по систему органске производње. Међутим,у случају недостатка семена, у складу са законом о органској производњи Републике Србије,за сетву се може користити и конвенционално не третирано семе. Тако се данас све више органских произвођача опредељује за сетву и гајење неких аутохтоних сорти,или сорти из локалних популација.

Често се данас на тржишту могу јавити производи са терминима попут „Традиционална производња“, „Производ са села“, „Здрава храна“ итд. Међутим, потрошач не сме одмах бити асоциран да су то органски производи. Органски производ треба да је јасно обележен државним знаком, тј. логом који означава да се искључиво ради о здравствено безбедном производу, органског порекла. Поред тога неопходно је и присуство знака сертификационе куће која је дужна да прати и контролише сам процес производње од момента потписивања уговора са будућим произвођачем, преко периода конверзије који може трајати од 2 до 3 године, па све до добијања сертификата, када се контрола и праћење даље сертификоване производње наставља. Право сваког потрошача јесте да има доказ да производ који се налази у понуди на пијаци или у продавници, буде јасно обележен.

Са економског и социјалног аспекта органска пољопривреда представља могућност развоја и мањих газдинстава у Србији, где учешће у производњи могу имати сви чланови породице на површинама мањим од 5 хектара. У конвенционалној производњи, произвођач је базиран на рентабилне индустријске културе, при чему мало газдинство никада не може бити конкурентно и тада једноставно долази до неостваривања довољних финансијских средстава, односно прихода од конвенционалне производње. Због тога, права финансијска ињекција се може остваритиуправо од органске производње, где ће се на мањим површинама спроводити гајење неких алтернативних култура над којима постоји могућност прераде и постизања додатне вредности или у крајњем случају своје производе са њиве, баште, воћњака итд, понудити кроз сеоски туризам. Ту се затвара круг, а мало сеоско домаћинство постаје донекле независно, јер се потребна средства и материјал већ налазе на газдинству, а профит кроз мултифункционални систем бива увећан.

Србија, као земља међу шљивама, плодним ораницама са још не загађеним пределима и уситњеним поседима предстваља земљу у којој још није касно да се произведе здравље, а да традиција наших предака поносно буде сачувана. С тога ову могућност треба паметно искористити, а земљиште, својуродну груду, сачувати за неке нове генерације.

Текст и фотографије: Бојан Војнов, студент органске пољопривреде