недеља, 1. јануар 2012.

Божић

Божић је најрадоснији хришћански породични празник и представља успомену на дан рођења Господа Исуса Христа, празник је и слава рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, празник очинства и материнства.
Божић је код Срба праћен великим бројем обичаја, здравицама и молитвама Богу да сачува и увећа породицу и имање.

Дај, Боже, здравља и весеља овом дому! Дај, Господе,  да нам се рађају здрава дечица, да нам рађа жито и лозица, да се увећава имовина у пољу, тору и обору!

А уочи Божића славимо Бадњидан. Овим даном већ почиње Божићно славље: рано се ујутро одлази у шуму и сече бадњак, уноси у кућу, ложи се ватра и приставља печеница....

Бадњак је дрво које су наши праоци узели за симбол вере, наде и очекивања; то је оно дрво које су пастири донели праведном Јосифу да заложи у хладној пећини (када се Христос родио); и оно које домаћин куће у зору Бадњегдана, у пратњи синова или унука, окренут истоку, прекрстивши се и помоливши, сече, полаже на десно раме и одоноси кући говорећи: „На здравље нам било! Помози Боже и Бадњаче свети!“. Ослоњено на зид куће, то младо дрво цера или храста чека вече, када га домаћин брижљиво и радосно уноси у кућу поздрављајући домаћицу и децу свечаним гласом и речима: „Добро вече! Срећно вам Бадње вече!“. Укућани, у празничном оделу, одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао!“. Укућани бадњак у дом уносе са оном свечаном радошћу са којом Христ улази у срца верника. 

И вечера је свечана, многоврсна и обилна, посна. Од јела на софри поред хлеба и соли, најчешће се налази риба, мед, вино и пасуљ (обично пребранац). А под софром-слама. Након молитве укућани честитају једни другима празник и седају за трпезу. После вечере деци се послуже колачићи, бомбоне, играчкице...У ситу којим је домаћица сачекала Бадњак, поред жита налази се и сваковрсно 
воће: ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, суво грожђе, бадем, лешник...

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављују долазак најрадоснијег празника. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију.  После службе људи се међусобом од Божића до Богојављања поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“.

Положајник је прва особа која Божићног јутра улази у наш дом, доноси срећу, поздравља Божићним поздравом и џара ватру говорећи здравицу: „Колико варница - толико срећица, толико парица...колико варница - толико у тору оваца, толико прасади и јагањаца, колико варница - толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај!“.
 Дечија срца су чиста, безазлена и испуњена љубављу па су најчешће управо деца положајници.

Божићни ручак  се припрема брижно. Чесница се меси рано изјутра, домаћица у њу ставља златни или сребрни новчић, а за време ручка ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај укућанин који у свом делу чеснице нађе новчић сматра се срећним, под благословом Божијим и њему се поверава почетак важних послова у току целе године..
Данас су ново време и савремени услови градског живота сузили област обичаја који се везују за Божић, но, и у градским домовима су мања храстова гранчица и свежањ сламе добили своје место-испод славске иконе на источном зиду стана или куће.


Један од најлепших божићних обичаја у Срба је миробожење. С тежњом да се одржи мир, спречи омрза и прекине завада међу људима, при сусрету са другима позрављамо се речима: „Мир божији, Христос се роди!“ Јер - Божић је дан општег мирења и праштања.


На прозору магазе - Небојша Стаменовић

Небојша Стаменовић


У Београду смо се недавно, на Сајму етно хране и пића, упознали са Нишлијом Небојшом Стаменовићем  који је неколико година на Хиландару био „proto magiras“ - први кувар. Небојша Неша Стаменовић је сваког дана током сајма припремао по један свој специјалитет, посетиоци су дегустирали и учили о начину припреме, а ми смо, уз упознавање и пријатан разговор, сазнали и открили још понешто...
Свој живот Небојша је посветио кулинарству и здравој храни.
На питање како је почео, каже:
- Дошло је само од себе, почео сам да размишљам о томе како наши организми троше енергију као што аутомобили троше гориво. Интересовало ме је све.  Интересовало ме је зашто неки зачини побољшавају варење, зашто неке комбинације нису добре... Данас нпр. знам да месо и кромпир нису добра комбинација јер заједно продужавају варење оброка. Пре десетак година променио сам начин исхране - избацио сам месо. Данас месо није добра храна, ако вам није јасно зашто само погледајте чиме све хране животиње. Човеку ће бити пуно лакше и живеће здравије када почне да размишља о томе шта једе. 

Небојша је годинама припремао трпезе за славе у српским манастирима Свети Јован, Прохор Пчњински и Суково,  а радећи у кухињи српског братсва на Атосу заслужио је и звање главног кувара. Сазнања до којих је дошао поделио је и са нама:
- Променио сам начин исхране пре одласка на Свету Гору а тамо сам тај начин, наравно, и допунио. Имао сам прилику да користим манастирску библиотеку,  дошао сам до веома занимљивих и ретких старих издања... Научио сам све и свашта. Интресовала ме је храна, пиће, начин исхране... Храна се у Хиландару, а и осталим манастирима Свете Горе, служи два пута дневно - што је и рецепт за здрав живот. На Хиландару и у Кареји - престоници Свете Горе важе правила да се једе само оно што се узгаја у баштама, да се ништа не пије пола сата пре и два сата после оброка.

На штанду овог Нишлије видели смо теглице са најразноврснијим соковима, сосовима, зачинима...разноврсне врећице чајева, сазнали смо како и кад треба брати лековите траве. За Магазу, Неша је препоручио чајеве који су добри за свакодневну употребу:
- Нучио сам доста о лековитом биљу и печуркама. Међутим, отишао сам и мало даље те, разумевши њихову суштину и њихове тајне, сада различите врсте лековитих или зачинских трава берем у одређене дане - пратећи месечеве мене. На овај начин моје убране биљке задржавају велики проценат добрих својстава, задржавају и боју коју имају у току брања - у то се и сами можете уверити.

Интересовало нас је који су чајеви најбољи:
- Важно је да пијемо чајеве из нашег окружења. Сви они зелени, црни...и не знам који чајеви, не садрже ту генетску структуру која нама одговара. Ми треба да пијемо чајеве који расту око нас, а има их, хвала Богу, много. Два чаја која су сваком на дохват руке и који могу да се пију свакодневно су коприва и мајчина душица. Сваки други чај пије се најдуже седам до десет дана, јер...сваки чај садржи неки отров који подстиче избацивање неког другог отрова из нашег организма. Зато треба да будемо обазриви. Можемо, на пример, пити десет дана хајдучку траву и десет дана вранилову траву. Вранилову траву можемо да користимо и као зачин. Она има латински назив Оrigano vulgare, дакле, то је оригано који расте овде у нашем окружењу.

Разговарајући о храни која се припремала у средњем веку и храни која се припрема данас, упозорио нас је на данашње опасне конзервансе који се додају различитим производима. Неша каже:
- Данас су оволика малигна обољења последица и конзерванаса која се стављају у јела и у пиће. Навешћу вам један необичан пример - конзерванс Е 920 или елцистин се прави од људске косе и киселине. Овај конзерванс се додаје хлебовима, кечапима и разноразним производима... он не мора да се обележи, а ви кад поједете нешто са тим додатком - појели сте људку косу и киселину. То је страшно! Исто тако морамо обратити пажњу и на услове - на околину у којој живимо. Потпуно смо занемарили да је човеку потребан кисеоник, да морамо да обратимо пажњу на то шта удишемо - каквог је квалитета ваздух. Ако проведемо осам сати на надморској висини од 600 до 800 метара наша крв се промени. 


Тај кисеоник кога има све мање у градовима носач је и јако и важан у нашем организму. После ваздуха иде вода. Да ли постављамо питање какву и коју воду користимо? Вода из чесме има хлора, пролази кроз, као што је то случај и у једном делу мог града, азбестне цеви... Кад попијете воду из чесме, ваш организам троши енергију да је преради и да буде као у воћу и поврћу. Тако да бих стварно волео кад би више људи размишљало какав ми то ваздух дишемо, какву воду пијемо и, нимало мање важно, шта једемо.

У Нишу је наш саговорник однедавно отворио етно-ресторан и назвао га „Кућа добре воље“. Овај ресторан је по много чему јединствен на овим српским, а вероватно и балканским просторима. 
У „Кући добре воље“ „proto magiras“- Небојша Стаменовић својим гостима припрема ручак уз обавезно предавање о исхрани:
-          Кромпир се спрема искључиво са кором како би се сачували витамини и минерали које има у себи;
-          Рибу је најбоље припремити уз неки зелениш, нпр. уз спанаћ, броколи или блитву, а не уз пиринач и кромпир;
-          Леблебија, сочиво, плави парадајз, пашканат, першун, пасуљ, гљиве и све друго што је природа подарила овом нашем поднебљу, највећи су гарант здравља...

На крају смо од Небојше добили и неколико средњовековних рецепата за оброке који се лако припремају а изврсног су укуса.

Грашак са сувим трешњама

Припремити грашак са бутером, у време поста може се спремити са таном или млевеним сусамом.  Млевени сусам се може додавати свим јелима, а богат је калијумом, калцијумом  и беланчевинама. Затим додати суве печурке, поврће, мало кима, мирођије, и на крају суве трешње. Када се грашак скува, додати ситно сецкани црни лук, све измешати и служити. Овако сте добили један фантастичан ручак , одличне ароме и комбинације укуса.

Медени просо

Просо је житарица базног карактера, за разлику од алкалних које закисељавају организам. Просо ври пет минута и још пет минута стоји поклопљено. Кад се охлади, просу се дода мед.. Важно: засладити медом тек кад је храна охлађена јер када се мед убаци у храну топлоте преко 45 степени добијају се само угљени хидрати.  У просо може да се убаци и неко суво воће (суво грожђе, шљиве...). У сваком случају, са или без сувог воћа, имате врстан слаткиш за десет - петнаест минута.

Прадајз чорба

Домаћи кувани прадајз из флаше ставити да се кува заједно са сувим или свежим поврћем, додати мало воде, суве печурке, мало коприве и за неких десетак минута ваша врућа чорбица је спремна. Када кувате парадајз настаје ензим ликопен који је антиканцероген. Из тог разлога Неша топло препоручује чорбу од парадајза свима који немају времена да проведу у кујни.

Мааамааа, јел се козји сапун прави од козе?!!

Малена Милица најпре сриче а онда и виче из купатила:

-Мааамааа, јел се козји сапун прави од козе?!!
-Па, видиш, душо, козји сапун се прави од козјег млека-свежег, од неких уља (јестивих) и каустичне соде.

Тај сапун је, мило моје, природан производ а шта је каустична сода сазнаћеш кад порастеш.
Знаш колико је козје млеко здраво, сећаш се да смо причале о витаминима Е, А, Б6 И Б12. Зато, душо моја, козје млеко служи као омекшивач који твоју кожу умирује и чини је меканом.
А она малопре поменута уља садрже прегршт витамина А, Д, Е и К, минерала, калцијума, калијума, гвожђа, омега масних киселина, антиоксиданата...

• Захваљујући њима, сапун убрзава регенерацију, успорава старење коже, те је чини виталном и еластичном. Посебно се препоручује особама са испуцаном и сувом кожом као и особама оболелим од екцема и псоријазе. Овај сапун је одличан и за прање косе, јер након употребе коса постаје јача и добија свиленкаст сјај, а перут потпуно нестаје.

• Сапуни нису тестирани на животињама. Контролу врши Завод за јавно здравље Кикинде. Ручно прављени сапуни чувају нашу животну околину.


Сазнајмо мало више о овим лепим сапунима „Зељковић“  www.sapun.rs..
 А кад током викенда пролазимо кроз Кикинду свратићемо у улицу Жарка Зрењанина бр.63 да купимо поклоне за Божић и рођендане.

Зимски риболов на Зворничком језеру

Општина Мали Зворник
Зворничко језеро - „Дринска оаза„ Велика река 

Прави заљубљеници у риболов и природу и у зимским условима нађу место и време да окушају срећу у рибарењу. Но, зими је мањи избор места за пецање јер се риба групише у „зимовнике“ у којима борави до пролећа.
 

Питање је како наћи зимовник? На зворничком језеру зимовник можете наћи сонаром (прилично контроверзном справчицом), пратећи активност птице корморан која упорно тражи и нађе јато риба или најсигурнијим методом који подразумева да видите групу од десетак и више риболоваца која по хладноћи и ветру пецају. Они су већ пронашли рибу која ради“ а вама само остаје да решите  проблем који се тиче заузимања вашег риболовачког места под капом небеском.
 
На Зворничком Језеру се сваке године  формира неколико зимовника где се може пецати бела риба међу којом посебно предњачи клен , затим скобаљ, јез, мрена...Пеца се из или чамаца или са обале клизним пловком, на дубинама од 2 до 10 метара . Клен (примерци у просеку 300 грама) добро ради на пилећа црева, џигарицу, сланину, црвиће, док скобаљ и јез више узимају хлеб, ангел брот, траву. Уз јата груписане беле рибе редовно бораве грабљивице - посебно младица која се заједно са скобаљем повлачи из живог тока Дрине у језеро. Поред младице ту је и штука, па је, за љубитеље вараличарења, идеално зими у близини зимовника окушати срећу на крупнију рибу. Ређи су примерци улова смуђа и буцова зими али и они могу да изненаде вараличара. Ове зиме су ухваћаени значајнији примерци младице од 11 кг и штуке од 12 кг.

Од варалица лично сам имао највише успеха са „силкијем“ који поред тога што добро имитира живу рибицу, може  далеко да се забаци и лагано се вуче тик изнад дна. Наравно и све друге врсте варалица, посебно кашика за штуку, рапале, ружни пачићи, силиконци разни...сви имају шансу у одређеним условима.

Поред зимовника у месту Амајић и Будишић, највећи зимовник годинама је у месту Велика Река, управо испред „Дринске Оазе“- објекта који је намјењен за боравак гостију љубитеља сеоског туризма, одмора у природи и риболова.
У вом објекту угошћени су многи гости и риболовци са Дунава, Саве, Мораве,Тисе, риболовци из Босне, Немачке, Америке... који су желели да упознају лепоте реке Дрине.
 
Сам објекат „Дринска оаза“ има идеалне услове како за летњи тако и за зимски одмор и риболов. Поседије четири одвојена апартмана, сваки са купатилом и терасом са погледом на језеро те једновремено може примити 10 до 15 особа, са просечном ценом од 10 еура по особи на дан. Уз спаваћи део објекат поседује заједнички дневни боравак, кухињу, трпезарију, подсуђе, плазма ТВ, музички стуб, етажно грејање, терасе, лети отворени базен, лежаљке, љуљашке и клацкалице за децу, два чамца, печењару са прибором за ражањ, сач, роштиљ, котлић и фуруну за хлеб. 

Власник објекта је страствени риболовац  и добар домаћин - др Миладин Јурошевић.
Детаљи и резервације на: selo.rs

Празник пршуте у Мачкату

Празник за сладокусце - популарна „Пршутијада“ и ове године одржава се од 13. до 15. јануара 2012. године на Мачкату. Овогодишњи организатори ове традиционалне манифестације су Општине Чајетина и Туристичка организација Златибор, које заједничким снагама окупљају велики број излагача и све већи број посетилаца - љубитеља изворних месних специјалитета.
Златиборско село Мачкат нуди производе од меса и месне прерађевине чија технологија није промењена већ стотинама година уназад. Када се начину справљања дода непоновљива комбинација руже ветрова, надморске висине и влажности ваздуха добија се производ ненадмашан по свом укусу и карактеристикама.

Под сајамским шатором ређају се производи мачкатских, качерских и осталих домаћина. До изражаја долази гостопримство златиборског сељака, врева и гужва на сваком кораку, обавезна дегустација најбољих комада пршуте, димљеног меса, сланине, кобасице...Златиборска или ужичка пршута један је од националних  специјалитета и пример „бренда“ златиборског краја.

Уз добро мезе и ракију, гости се опуштају слушајући старе изворне песме и трубаче, а сваке године сајам прати богат културно-уметнички програм, изложбе разноврсних ручних радова, предавања из области пољопривреде...
Мачкат - „Престоница пршуте“ Вас позива да будете гости ове традиционалне манифестације!