уторак, 3. јул 2012.

Отворена врата Српске Магазе

У суботу 14. јула у 12 сати у Љигу, свечано отварање Српске Магазе 




Отворена врата Српске Магазе, првог у низу, малопродајног објекта који нуди производе и услуге са села. Нови концепт пословања даје могућности малим произвођачима да своје квалитетне и традиционалне производе понуде знатижељним пролазницима.

Испред полица у којима има разних ђаконија слатко-сланог укуса, козијег сира и сапуна, вунених чарапа, шареница, вина, ракије, сока, чајева и још много тога што не можете наћи у обичним продавницама ни хипермаркетима. Магаза је и инфо центар где можете помоћу тач скрин монитора тражити информације о смештају, манифестацијама, ресторанима...

Српска Магаза је и нови интерактивни медиј то је мобилна платформа за оне који би да се врате на село, за оне који већ живе на селу, за оне који хоће да се одмарају на селу, за оне који желе да купе здраве и укусне пољопропривредне производе са села, за оне који желе лепо дизајниране сувенире и предмете за кућу, породицу и пријатеље стваране у радионицама старих заната. 

Магаза издаје и електронски Магазин Српске Магазе који Вас сваког месеца води кроз све ове лепе теме и инспирише да се мењате на боље, да напредујете, да чините добро и себи и другима. 



Сам продајни објекат сазидан је у традиционалном стилу користећи природне материјале камен и дрво са наткривеним тремом у предпростору. Кров на четири воде покривен бибер црепом и тесани дрвени стубови трема, дају објекту посебну аутентичност. Унутрашњост објекта је задржао доминацију дрвета и успешно направио спој савременог и традиционалног.


Објекат се налази у центру Љига, поред саме Ибарске магистрале, 500 метара од семафора, после аутобуске станице из правца Београда.

И сав простор око Магазе осмишљен је на посебан начин. Кукурузни лавиринт, показна башта са разним поврћем, дечији градић  „Пасуљко“, сунцокретова добродошлица само су део пратећег садржаја.

Традиционални производи

„Добро јело само се нуди“.


Србија је земља чисте воде, незагађеног ваздуха, бесконачних њива, ливада и пашњака. 
Србија је земља пролећних киша, летњег сунца и зимских снегова.
Србија је земља на раскрсници народа, култура и традиција.

А Србија је такође и земља гостољубивих домаћина који су вековима своја врата са осмехом отварали сваком госту.

И поврх свега тога, да ли као исход, логична последица или резултат, стоји чињеница да сваки посетилац спомиње Србију и као земљу добре, природне и  разноврсне хране која се дуго памти по изобиљу и перфектном споју врхунских укуса и мириса.
Српска трпеза, без обзира о ком крају се нађемо, укључиће низ производа у којима су поред сировина насталих из споја чисте, специфичне природе и рада вредних домаћина уткани и векови традиције кроз које је доживљај савршенства доведен до врхунца.
У Србији гост ће увек бити послужен разноврсним специјалитетима.

Обавезно је прво предјело или, што би домаћини рекли, мезе са обавезним домаћим сиром и кајмаком укрштеним са месним специјалитетима димљеним и сушеним на домаћинси начин-банатском шунком, ужичком пршутом, сремском кобасицом, петровачким куленом, сјеничким суџуком, пегланом кобасицом или неким другим, већ у зависности од тога у ком крају се нађемо. Уз мезе никако не треба заборавити и обавезну домаћу ракију – шљивовицу ако смо у централној или западној Србији, воћну ракију на истоку или специфичну ракију од јабука на севреоистоку.


Главно јело, по правилу обилује специјалитетима од меса: са роштиља, испод сача или са ражња где је укус и мирис савршен спој умешности припреме и узгоја животиња на ливадама и обронцима обраслим специфичним ливадским и планиским биљем уз потоке са чистом, природном незагађеном водом.
Не треба заборавити ни низ деликатеса чије рецепте српске домаћице преносе са колена на колено: белмуж, сарме од купуса и сармице од виновог лишћа, овчетину са купусом, гибаницу, пуњене суве паприке или неко друго из пребогате палете традиционалних специјалитета.
За оне пак, који нису љубитељи месног залогаја, где год се нашли поред реке моћи ће да уживају у специјалитетима од рибе, а посебно рибљој чорби спремљеној на традиционални начин.

На крају, трпезу ће да украсе многобројни укусни колачи спремљени по старим рецептима, а љубитељи добре капљице неће заобићи ни да пробају неко од врхунских домаћих вина.
Да. Као што смо рекли. Србија је земља добре хране у којој у пуној мери важи стара пословица: 
„Добро јело само се нуди“.

понедељак, 2. јул 2012.

На прозору магазе - креативни тим

Шта је за мене Српска Магаза?

Домаћински и послован однос села и града.  
Задовољан сељак који поштеним радом са својом породицом, малом фирмом, производи квалитетну храну, сувенир,  алатку или  угошћава урбаног грађанина који тражи  добар производ или кроз сеоски туризам жели да осети душу Српског села


Српска Магаза је место сусрета села и града, традиције и потреба савременог човека. То је  нов начин продаје производа и услуга. У понуду је уткана љубав српских  домаћина и домаћица,  у оно што стварају, оно што су прво наменили својој деци, а ако преостане,  да има и за пријатеље. Ово је нова шанса за очување производње малих произвођача, подстицај да се она повећа, да се омогући останак и опстанак младих на селу. То је  нов модел обједињене понуде који нуди особеност и изворни кавалитет српске традиције. Српска Магаза негује различитост, подстиче креативност, подржава и гради домаћински приступ у односима и пословању. 

Томас Јакобер
За мене, Српска Магаза је алат за планирање одмора у природи и селу, место претраге за добрим производима и домаћинствима. 
Зато вебсајт мора да има информације и новости везане за догађај, услуге и призводе, као и где све то можемо наћи. Српска магаза радња је једно место где можете купити народне производе и место где застану људи који се интересеују за исто.
 

СРПСКА МАГАЗА је нови интерактивни медиј за све оне који воле село, природу и здрав живот. То је мобилна платформа за оне који би да се врате на село, за оне који већ живе на селу, за оне који хоће да се одмарају на селу, за оне који желе да купе здраве и укусне пољопропривредне производе са села, за оне који желе лепо дизајниране сувенире и предмете за кућу, породицу и пријатеље стваране у радионицама старих заната. СРПСКА МАГАЗА је интернет сајт где можете испланирати викенд или одмор у сеоском туризму, дегустацију локалних специјалитета, посету природним и културним споменицима, манастирима, саборима и вашарима, локалним догађајима, рекреацију  у природи: пешачење, риболов, јахање коња, планинарење, шишање оваца, косидбу...  СРПСКА МАГАЗА ће Вас одвести тамо где ће те научити како да спремате зељаницу, да плетете чарапе, да ткате, да печете ракију, да се бавите грнчаријом, дрвдељством, повртарством и воћарством, да се здраво храните, да здраво и квалитетно живите.  СРПСКА МАГАЗА има и МАГАЗИН СРПСКЕ МАГАЗЕ који Вас сваког месеца води кроз све ове лепе теме и инспирише да се мењате на боље, да напредујете, да чините добро и себи и другима.

Као графички дизајнер радујем се сарадњи у Српској Магази, јер ми пружа могућност да спојим традицију и село са иноватним и модерним дизајном, тако да кроз уметност и културу могу да приближим Магазу младим људима, туристима-авантуристима, уопште потрошачима да виде, доживе и упознају нешто традиционално али на нов начин. Поздрав из магазе, Живи били!


Српска Магаза пружа могућност да искажем оно што највише волим, да истражим своју земљу кроз географију, културу, традицију, да представим Србију на другачији и јединствен начин. Повезујићи село са градом и град са селом могу се вратити суштини свега, а то је да радимо оно што нас чини срећним.



Српска МАГАЗА - традиција у новом руху. Јединствено место које вам  открива  читаву Србију. Концепт које спаја све различитости ових простора и нуди богату понуду традиционалних производа и незабораван одмор на селу. Повезује, унапређује и промовише сеоска домаћинства  и њихове плодове рада.
Српска МАГАЗА ваш домаћин на путу кроз Србију.

 

Косидба на Рајцу од 13. до 15. јула

Кад се сељак радује...

О колико пута ми је у ушима зазвонила песма: "Оро се вије, крај манастира..." Сањам то коло од кад ми теча прву фрулицу са вашара донесе, а бака опанак завеза...Трагам за њим од југа до севера, од славе до заветине и у свако се са радошћу хватам - да прекинем муку свакодневну, да згрејем душу, срце разиграм љубављу, да се напојим вољом за животом...
Пажљиво спремам белу кошуљу, јелек и шарену тканицу, разигравам мисао, проверавам стисак шаке и кретњу тела...На Рајачку се косидбу долази и свечано и весело - у народној ношњи, са песмом и радошћу у срцу, са захвалношћу Богу на небесима, у брату, у природи...
О како је предивно када се сакупимо са свих страна света у коло и запевамо...па кад се косци коса лате и замахну као да са њом лете - а из позе ове, на рубу ливаде не види се дал' брже падају откоси ил' уздаси девојака...И ево већ се шушка ко ће бити ђидија, коме златна коса, коме слава и част, а коме нова шанса...јест по један победи, али славу сви односе.


Е, народе, кад просија небо и замирише цвеће, и трава свеже покошена, а грашке зноја оросе беле кошуље, где си?...а где си да видиш кад се састави небо и земља и проспу облаци на косце, а топлина ипак остане у срцу док се хладне капи сустижу на насмејаном лицу....ил' кад сунце опет гране, а разгрну траву златне руке сељанки белу софру поставе. Ох како се душа умири и мисли тешке заборави кад замирише хлеб и ђаконије сред зелене ливаде...

Много ће лета бити од када се пред други светски рат зарадова рајачки сељак и реши да радост завршетка косидбе подели, а стечену вештину и снагу са другарима одмери. Четрдесети пут ће до следеће младине откос уз откос савити српски сељак са гостима из многих земаља света, да би подсетио и промовисао истинске вредности, прославио радост искрене и плодотворне сарадњу, поштени рад, часну и живу човекову спрегу са природом...

Кажу да душевно здравље и снага једног народа живи у његовим селима, у његовој традицији и откуцајима срца, сеоској култури, човековом руком обликованој природи, памећу и виспреношћу, и срцем изграђеном животу... Па зар онда нису нда баш ова, сеоска догађања, манифестације, како их данас зову, прави начин да се то наше здравље и душа сачува. Па мораш ли, пријатељу онда баш далеко да се себи вратиш, ил' као што глумац на реклами рече - одличан провод је чак и у селу моје бабе.

Ма какви "беер фестови", "сенсатионс" и "нигхтс ин wхите" - дођи овамо пријатељу, овде је свет у боји - и светлост и мирис и укус, све на једном месту, а осећаји јаки свуда...Па ако ти је воља, дрмни шљивку, заслади се прасетином, стиже и малина...наши су и другачији од свега ти знаног. Обуци нешто домаће, старо - огрни дедин јелек, бакину кошуљу белу на себе стави, да се препознати лако можемо и кад се не знамо. Мирисаће ти откоси свежи док мрак падне, и понећеш прегршт, ил' колико ти у срце добро стане.

Др. Сузана Ђорђевић-Милошевић

Етно Село "Лепеница"

У питомој долини реке Лепенице налази се село Кључ, а у Кључу етно село Лепеница. 

Ресторан, базен, смештај, апартмани, све на једном месту, права формула за ваш одмор. Изузетно очувана природна околина пружа вам јединствен угођај, а разноликост окружења чини да доживите незаборавне успомене.
У околини овог "раја на земљи" налазе се бројни историјски и споменици културе, природне лепоте, спортски центри како за зимске тако и за летње активности.
Више о Кључу и етно селу "Лепеница" на http://www.srpskamagaza.rs 


Вргањ-краљ гљива

Одлична јестива гљива, изврсног мириса и интензивног укуса. 


Од давнина је вргањ био један од најпознатијих и најцењенијих гљива за јело, а летњи се сматра најукуснијим међу вргањима. Припремамо га на све могуће начине. Може се користити свеж, а може се конзервисати сланом водом, прокувавањем и стављањем у саламуру. Права је посластица за кулинаре. Обично се динста на масти или маслацу са млеком и першуном. Као додатак многим јелима чини их изузено укусним и неодољивим. Примећено је да је сушен укуснији од свежег, јер му се појачава мирис и боља су му гастрономска својства.
У Србији вргањ (Boletus edulis)  обично расте у храстовим, брезовим као и мешовитим шумама, има га и на пропланцима.
Време бербе је од  јуна све до новембра. Кад почну суше, вргања је мање, све до средине августа. Тада почиње друго коло развоја вргања, које , ако време погодује, траје све до месеца новембра.

Ако нисте били у прилици да време проведено у природи искористите за брање вргања или га тада није било, можете га наћи или поручити у Српској Магази.
У практичном паковању са предложеним  рецептима можете припремити неко од понуђених јела или се одлучити за неку Вашу комбинацију и уживати као краљеви за трпезом. Пријатно!
Суви вргањ Српске Магазе у паковању (30 g) можете поручити за 225,00 динара.