На прозору Магaзе: Горан Петковић, државни секретар за туризам у Министарству економије и регионалног развоја

Сеоски туризам данас

Г: Најпре треба разбити мит по коме је сеоски туризам кључни производ у Србији који лако и успешно може да запосли велики број људи и да генерише на хиљаде ноћења те на тај начин без потешкоћа обезбеди продају великих количина пољопривредних производа.

И до скора је неким актерима у туризму изгледало потпуно невероватно како то да се досад већ није десило све то - будући да је на дохват руке.

На крају крајева, било је најлакше окривити неспособну државну администрацију.

И...део одговорности заиста лежи у администрацији, међутим...

Сеоски туризам овакав какав је данас не може бити носећи вид српског туризма и српске економије у краткорочном периоду. Да...-на дуже стазе. 

 Потпуно је јасно да Београд, као центар, тренутно привлачи највећи број туриста који у ове крајеве долезе нпр. послом трговачких корпорација. Ту је аеродром, инфраструктура...и оно што не смемо превидети - жеља и потреба човека 21. века. 

М: Које су мане, а које предности понуде коју село тренутно има?

Г: Село је богато, чисто и мирно. Кажемо: то постоји, то је добро. 

Међутим, main stream туризам не може бити изграђен на понуди пуког смештаја нити је довољно да туристи кажемо: „нудимо Вам предивну природу, чист ваздух и печурке“.  Јер, истраживања показују, човек из града најбоље разуме „створену атракцију“.  Морамо осмислити излет.
М: Мислите на активност која се нуди савременом кориснику као додатни садржај. Да ли је тај део понуде кључ?

Г: Да. Када говоримо о додатном садржају у туризму није довољно само оно што је Богом дано. Морамо да прерадимо „сирову“ понуду као што кувамо млеко или пегламо постељину.

Са друге стране, при формирању понуде не смемо заборавити просечног човека просечних психофизичких способности. Не може се свако попети на хиљаду метара, нити је свако спреман да плати да би копао у њиви или музао краву... Мужа је у реду, али нека ваша активност буде најпре забавна, нека доноси добро расположење... Основа је разноврсна понуда – и цвеће и окретање сена. За сваког по нешто.

 М: Српска Магаза спаја производ, услугу и манифестације у јединствену и комплетну понуду. 

Г: Тако је. Неопходно је разбити мит да је сеоски туризам само смештај. Данас је пред нама велики задатак. Формирати довољно занимљив садржај који у српско село може привући и наше и иностране туристе.

Једино обједињена, проширена и систематски промовисана понуда под шеширом добрих локалних организација и институција - на првом степену (а онда и под кровом Министарства и Туристичке организације Србије) може да поентира повећањем обима промета и да, на крају крајева, доведе до јачања економске стабилности у руралном подручју – што нам је заједнички циљ. 

М: А онда...Шта је још проблем? Има ли још митова?

Г: После понуде долази продаја и маркетинг. Онај маркетинг са сва четири  "P" ("4P: Product, Price, Place & Promotion", односно: Производ, Цена, Пласман-Дистрибуција и Промоција) - не само једноставна реклама. Зовите ме, врло радо ћу помоћи у намери да Магазин први објекат у Љигу бљесне и живи у пуном сјају.

Ускршња јаја

Дневна доза креативности

У народу постоји обичај да се о Васкрсу, на Велики петак, јаја боје црвеном и другим јарким бојама и да се дарују познаници и пријатељи. То је у знак подсећања на Марију Магдалену која је цару Тиберију, објашњавајући му Христово васкрсење, даровала кокошије јаје као симбол Васкрса.

Прво обојено јаје је "чуваркућа", "стражар" или "крсташ", оно је црвено и чува се до наредног Ускрса.

 За украшавање се користи восак као мастило или лишће које се уљем или беланцетом причврсти за јаја која се онда стављају у танку чарапу и кувају у боји. Важно је да облик листа буде што декоративнији да би шара била лепа. Популаран је лист детелине, руже, пелина, навале - због облика али и због њихове симболике. 

Ако нисте у могућности да пријатељу дарујете  Ускршње јаје Српска Магаза је за Вас спремила изненађење. На нашем сајту налази се 6 различитих мотива празничних разгледница. Биће ово право изненађење за онога коме пошаљете. 

  Погледајте Магазине кућне чаролије!

Необично такмичење у Банату

Најтврђе јаје

Да најјача јаја на свету потичу са севера Баната потврђује Светско првенство у куцању јаја које се сваке године традиционално одржава у Мокрину за време Васкршњих празника.

Фотографија - Мирослав Павловић

Током такмичења жири прегледа око 30 хиљада јаја, а само власник оног најтврђег понесе ласкаву титулу Шампиона Светског првенства - необичног такмичења у куцању васкршњим фарбаним кокошијим јајима. Као и сваке године и ове су организатори Месна заједница Мокрин и Српска православна црква.

За традиционалну „Туцијаду“ у Мокрину и околини офарба се више од 100.000 јаја - кокошјих, препеличјих, гушчјих, пачјих али, у новије време, и нојевих. Многи Мокринчани обилазе суседна села у потрази за кокошком која леже тврда јаја, а тврдоћу љуске проверавају куцкањем о зуб.

Да је реч о крајње озбиљном светски признатом такмичењу говори чињеница да, пре изласка на двобој са противником, такмичарско јаје пролази контролу трочланог жирија који установљава да је јаје регуларно - јер у трку за Шампиона улазе само они са кокошијим јајима.

За више информација о манифестацијама посетите наш сајт www.srpskamagaza.com

Бојчинска колеба

На прагу престоног града

Област где река Сава чини жилу куцавицу. Ту су непрегледне равнице и природа која је преживела насртаје такозваног градског човека. А да ствар буде занимљивија, све поменуто налази се на прагу престоног града. Понекад не треба ићи далеко да би дошли до добре природе.

 Прича налик на бајку у којој је један шумар решио да направи ресторан инспирисан људима који су на први поглед изгледали примитвно и дивље,. Горштаци су живели у шуми без икаквих помагала осим бритве и секирице, користили шуму за властити опстанак, поштовали правила шумара и законе о шумама и били узор посетиоцима шуме. Они су у себи крили огромну животну мудрост. А Шумар - Јован Миливојевић је 2005. почео са изградњом ресторана са намером да градском човекуприближи управо такав живот.

Ту, надомак Обреновца, у комшилуку Бечмена и Прогара, у општини Сурчин, у Бојчинској шуми, на 20-ак километара од Новог Београда...Бојчинска колеба.

Тамо негују и штите домаћу кухињу и јела која нестају, чине да на најискренији начин доживимо део Срема у коме се налазе.

Под надзором свињара и паса пулина на околним имањима, у храстовим шумама, живи око 50 грла ласасте мангулице. У непосредмој близини Колебе је и стадо аутохтоних оваца цигаја и праменки. А остале потребне проиводе кувари Бојчинске колебе добављају из околних села. Сада знамо због чега је њихова кухиња специфична и јединствена. Супе, чорбе, готова јела, печење, чварци, домаће кобасице, шунка, сланина, шваргле, сремачке посластице и разне друге ђаконије...
А добра храна се залива добром чашицом домаће ракије или вина.

 
















Сваког четвртка, петка, суботе и недеље у Бојчинској колеби наступа тамбурашки оркестар „Бисери Срема". За љубитеље природе, музике, песме, игре...још једна прилика да се опусте, да забораве на све недаће и да се потпуно релаксирани врате свом свакодневном послу. 

Знаменитости и културно-историјски споменици у близини Колебе:

-Бојчинска шума са трим стазама;

-Бојчинско културно лето под кровом несвакидашње позорнице;

-Река Сава;

-Манастир Фенек;

-Ловиште:

-Бечменски рибњаци;

-Обедска бара;

-Купиник...

Овај комплекс нуди смештај у бунгаловима као и надалеко чувени сремачки ручак: сремачко предјело, супу, ринфлајш, главно јело и колач по цени од само 700 динара. 






 За потребе ресторана Бојчинска колеба Коњички клуб Аранђеловац организује вожњу гостију фијакером и рекреативно јахање.

А поред саме Колибе је и стаза кроз шуму: за бициклизам, трчање или лагану шетњу...

Једном речју, ноги воле шуму Бојчин, а шума узвраћа својом топлином и грли свакога ко има људско срце.

Време је за цвеће и дрвеће

 Са ситуацији прилагођеном крилатицом: „Оne family show“

Дође пролеће па се са медведима пробуди и потреба да осетимо небо и процветамо као љубичице. Април је правим месец за садњу. Неко сади лук, неко идеју за нови пројекат, а неко ново цвеће у башти или...жардињери. Свеједно.

Комад земље у саксији тежи да оствари своју сврху - да да нови живот биљци, као што вода ужива док даје потребну енергију семену. Природа се буди.

Да би ваша окућница или тераса цветала са вама и вашим укућанима потребно је да подржите маслачак, орежете ружу или посадите нову биљку. Време висибаби и зумбула је прошло и сада ваља делати ради шарених месеца који долазе. 

Постоји једно место на коме брзо, једноставно, ефикасно и квалитетно добијате све: информацију, предлог (фотос постојећег стања и компариран изглед готовог врта, са биљкама у пуној висини и раскоши), испоруку проверених, здравих и негованих садница из прве руке (сопственог расадника, односно без посредника, провизија и непроверених биљака), до извођења радова - озелењавања и по потреби - одржавања.
 

 

 Мотику и телефон у руке. Време је за озелењавање! 

 Погледајте: Вртни центар Биосан на сајту Магазе