Дах завичаја

У своје време свирала је представљала центар друштвеног живота у сеоским срединама. Окупљени на прелима, сеоским саборима и мобама људу су се уз песму и музику веселили. Наш најпознатији инструменталиста на фрули Бора Дугић описује звук овог музичког инструмента речима: „Дато нам је да кроз фрулу говоримо. Све оно што носимо у себи, све оно што је уткано у наше биће, фрула звуком дочарава. Она је спојила небо и земљу, живо и мртво, мушко и женско, душу и тело, и таква, чаробна, не може да досади никоме на свету“.

Двојница, околина Љига

Свирале постоје готово код свих народа на свету у основи су сличне нашој свирали, а оно што карактерише наше просторе, посебно просторе које насељава српски народ, је обиље разноврсних облика свирала.  То су фрула (назив долази од румунске речи fluer), свираљка, свиралче, свиравка, цевара, цовара, дудук, дудуче, ћурлик, ћурликалица и још око педесетак назива и облика.
 Свирала је пастирски инструмент, које су израђивали углавном сами пастири, и прекраћивали себи време уз стадо. Често је украшавана мотивима, који су резбарени, паљени усијаном жицом, извођени испреплетаном светлијом или тамнијом жицом. Свирале су најчешће соло инструменти на којима се изводе мелодије народних песама. Квалитет инструмента зависио је од квалитета дрвета од кога је израђен. Инструмент се израђивао од бочних грана, никада од стабла или пањева.

Рецепт за израду једне свирале 

Потребно је:

Свирала, Шумадија

Да се сеча грана обавља у јесен, најбоље у септембар, затим се крајем зиме почиње са обрадом гране челичним ножем. Са гране се најпре скине кора, а затим се нож постави у „срце“ гране која се оштрим ударцем располути на две полутке. Оне се прелију млеком да би боље налегале једна на другу, и чврсто се увежу упреденом вуном да се не извију. Тек на пролеће полутке се лепе.

За прављење лепка потребно је:

Једно беланце, 3-4 чења утуцаног белог лука и смола са шљиве величина јајета. То се добро све измеша и премаже прстом дуж „расекотине“. Полутке се затим лепе пажљиво да се не померају. Да би се одржала стална влажност дрво се више пута премазује уљем и сирћетом. На крају заштита свирале врши се стављањем свирале у печење, најчешће у овна да би се при печењу натопила масноћом.
Овако израђене свирале нису се продавале, оне се остављају у аменет, прелазе са оца на сина.

Поред свирала, и ткане торбе имале су свој значај и место у сеоским срединама. Торба је од свог настанка била предмет који је прилагођен човеку за његове потребе. Традиционална патријахална култура на простору Србије и Балкана имала је торбе у најразличитијим употребним облицима. Оне постају део културног ивентара и користе се у преради млека, за пренос и одржавање алата, прибора и осталих свакодневних потребштина. У Источној Србији првобитно су употребљаване торбе које се и данас називају цедило – цедилњак, у сточарским заједницама при преради млека и изради млечних производа. Постоје и транспортне торбе које су служиле да се у њима преноси расути терет, дрво, али и доносила се храна за обед на њиви. Интересантне су и такозване пастирске торбе, чији значај истиче чињеница да су постале део ношње, а на тај начин и ознака статуса. Торбе које су жене носиле говоре о свакодневном животу заједнице, а израда торби од прераде сировина до коначног производа, била је искључиво посао жена.

Женска ношња, околина Тимока

Техника израде, украшавања, орнаменти на торбама указују на различите културе које су преплетене у традиционалној култури наших простора. Орнаменти у ткању, везови и други украси на торбама постају креативни израз ствараоца, са мотивима геометријског, зооморфног (представе животиња) и вегетабилног типа (представе биљног света).
Неумитан процес урбанизације и промена у квалитету живота током 20. века допринела је да торба постане модел трансформације. Традиционална кутура показује да улога коју је торба имала у једном вредносном систему може да се преслика и на данашњи тренутак.
За стручна предавања и коришћење фотографија „Српска Магаза“ се захваљује Етнографском музеју у Београду, посебно мр.Милошу Матићу, Мирославу Митровићу и Марку Стојановићу на издвојеном времену и љубазности.