Божић

Божић је најрадоснији хришћански породични празник и представља успомену на дан рођења Господа Исуса Христа, празник је и слава рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, празник очинства и материнства.

Божић је код Срба праћен великим бројем обичаја, здравицама и молитвама Богу да сачува и увећа породицу и имање.

„Дај, Боже, здравља и весеља овом дому! Дај, Господе,  да нам се рађају здрава дечица, да нам рађа жито и лозица, да се увећава имовина у пољу, тору и обору!“

А уочи Божића славимо Бадњидан. Овим даном већ почиње Божићно славље: рано се ујутро одлази у шуму и сече бадњак, уноси у кућу, ложи се ватра и приставља печеница....

Бадњак је дрво које су наши праоци узели за симбол вере, наде и очекивања; то је оно дрво које су пастири донели праведном Јосифу да заложи у хладној пећини (када се Христос родио); и оно које домаћин куће у зору Бадњегдана, у пратњи синова или унука, окренут истоку, прекрстивши се и помоливши, сече, полаже на десно раме и одоноси кући говорећи: „На здравље нам било! Помози Боже и Бадњаче свети!“. Ослоњено на зид куће, то младо дрво цера или храста чека вече, када га домаћин брижљиво и радосно уноси у кућу поздрављајући домаћицу и децу свечаним гласом и речима: „Добро вече! Срећно вам Бадње вече!“. Укућани, у празничном оделу, одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао!“. Укућани бадњак у дом уносе са оном свечаном радошћу са којом Христ улази у срца верника. 

И вечера је свечана, многоврсна и обилна, посна. Од јела на софри поред хлеба и соли, најчешће се налази риба, мед, вино и пасуљ (обично пребранац). А под софром-слама. Након молитве укућани честитају једни другима празник и седају за трпезу. После вечере деци се послуже колачићи, бомбоне, играчкице...У ситу којим је домаћица сачекала Бадњак, поред жита налази се и сваковрсно 
воће: ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, суво грожђе, бадем, лешник...

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављују долазак најрадоснијег празника. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију.  После службе људи се међусобом од Божића до Богојављања поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“.

Положајник је прва особа која Божићног јутра улази у наш дом, доноси срећу, поздравља Божићним поздравом и џара ватру говорећи здравицу: „Колико варница - толико срећица, толико парица...колико варница - толико у тору оваца, толико прасади и јагањаца, колико варница - толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај!“.

 Дечија срца су чиста, безазлена и испуњена љубављу па су најчешће управо деца положајници.

Божићни ручак  се припрема брижно. Чесница се меси рано изјутра, домаћица у њу ставља златни или сребрни новчић, а за време ручка ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај укућанин који у свом делу чеснице нађе новчић сматра се срећним, под благословом Божијим и њему се поверава почетак важних послова у току целе године..

Данас су ново време и савремени услови градског живота сузили област обичаја који се везују за Божић, но, и у градским домовима су мања храстова гранчица и свежањ сламе добили своје место-испод славске иконе на источном зиду стана или куће.

Један од најлепших божићних обичаја у Срба је миробожење. С тежњом да се одржи мир, спречи омрза и прекине завада међу људима, при сусрету са другима позрављамо се речима: „Мир божији, Христос се роди!“ Јер - Божић је дан општег мирења и праштања.