У Србији се од децембра 2012. године, споводи
пројекат под називом „4H“. Програм „4H“потиче од енглеских речи: Head (глава),
Hands (руке), Heart (срце), Health (здравље). Ови појмови асоцирају на то, да
млади своју младост, а и будући живот воде на што бољи начин, да вредно раде,
придржавајући се моралних принципа и вредности, да чине добра дела, да граде
здраву средину. Први „4H“ клуб основан је давне 1902. године у Пенсилванији, а
данас је овај програм распрострањен чак у 90 земаља света. Пројекат се спроводи
под покровитељством Министарства за пољопривреду USDA, Kentucky Univerziteta,
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије,
Покрајинског секретаријата за пољопривреду, Института за примену науке у
пољопривреди из Београда (ИПН) и Института „Тамиш“ из Панчева . У пројекат су
такође укључена и многа удружења на територији Јужног Баната. Долово , село
смештено на обронцима Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“ било
је одабрано као једно од руралних средина у којима су корисници пројекта били
Дом културе Долово, Удружење жена „Доловке“, Удружење винара и виноградара
„Свети Трифун“, Удружење овчара, Етно домаћинство „Војнов“ и др.
Чињеница је да је у Србији 1/3 села потпуно
напуштена, да је преко 400.000 хектара обрадиве површине неискоришћено, да
већину становништва у селима чиме стари, а да такође влада масовна миграција
младих из села у град. Програм за развој младих у руралним срединама има за циљ
да младима, пре свега основцима и средњошколцима приближи и укаже на позитивне
стране живота на селу, да кроз осмишљене радионице науче нешто ново, да буду креативни
и да се у будућности лакше изборе са неким препрекама које живот доноси. Тако
су млади у оквиру „4H“ радионица могли научити како се сеје пшеница, који је
процес добијања козијег сира, како се прави штрудла и друге ђаконије од теста.
Такође, млади су имали прилике да учествују и у производњи поврћа, припремању
зимнице и стварању финалног производа са додатном вредношћу. Једна од
најзанимљивијих радионица била је посета Специјалном природном резервату
„Делиблатска пешчара“ и учествовању у брању плодова лековитог биља, попут
глога, клеке и шипурка, као и преради наведених биљака које су намењене за
производњу природних чајева. Оно што је заинтригирало координаторе пројекта
јесте сама креативност младих, посебно код деце основношколског узраста, која
су у свакој радионици била надахнута и у свему уживала, што је доказ да живот
на селу, поред
обезбеђења егзистенције бављењем
пољопривредном производњом, може да приушти и реализацију кроз активности попут
прављења интересантних предмета од материјала из природе.
Можда је ово један леп почетак неке нове
будућности конципиране на правим вредностима и принципима живљења као што су то
наши стари чинили. Можда ће време учинити своје и покрити трагове оног
погрешног пута којим смо да сада ходали и хрлили некој новој ери. Можда ћемо се
ипак на пола пута зауставити пошто схавтимо да не знамо куда нас ово „савремено
доба“ води и какав ће исход оваквог стила живљења бити. Можда ћемо пронаћи неке
нове пределе, на које до сада нисмо обраћали пажњу, открити заборављење укусе и мирисе
бакиних јела, почети сами убирати здраве плодове, ослушкивати зов природе и бар
на кратко бити то што јесмо, људи природе.
Бојан Војнов
Нема коментара:
Постави коментар