уторак, 4. септембар 2012.

Љут, благ, без конзерванса



Припрема зимнице код нас има дугу традицију. То је од давнина био начин да се сачува воће и поврће за дуге зимске дане да се трпеза учини што разноврснијом  и квалитетнијом.
Додуше, данас нам се пружа могућности да и ван сезоне имамо свеже воћа и поврће на нашим трпезама али некако, доста нас ипак жели да припреми или купи зимницу и да тако ужива у укусима који нас најчешће подсећају на детињство, на наше мајке и баке. Домаћице, наоружане  искуством, проверeним рецептима припрему зимнице започињу одабиром квалитетних плодова поврћа и воћа, на оближњим пијацама, а често је случај да је то исто поврће и воће одгајано у властитим баштама и воћњацима. Ово друго чини да се припремљена зимница одликује веома високим квалитетом, нарочито због чињенице да се у гајењу поврћа и воћа, углавном, не користе пестициди или можда у мањој мери. Отуда је и један од разлога због којег се наше домаћице и одлучују да саме припремају зимницу јер знају шта су ставиле у теглу или флашу. 
У наставку ево неких подсећања везаних за припрему зимнице која се ретко спомињу у рецептима јер се подразумевају. А шта ако први пут припремате зимницу, како ћете знати шта је подразумевано? Како бисте избегли изненађене погледе и коментаре "Па како ниси знала ?!" од старијих особа око вас ево пар савета.
  • Воће и поврће које одабрете за зимницу мора бити здраво. Добро га оперите, осушите и очистите од петељки и семенки.
  • Воће ољуштите непосредно пре припреме како не би променило боју и изгубило драгоцене витамине.
  • Када користите шећер обавезно пазите да се растопи до краја.
  • Тегле немојте никада пунити до врха.
  • Пре него што затворите тегле, обришите ивице од остатка зимнице.
  • Тегле оставите да се скроз охладе пре него што их затворите. Ако сматрате да је исувише хладно у просторији и да се неће постепено охладити онда их увијте у неке старе прекриваче или крпе.
  • Када припремате компот на воће сипате врели сируп, зато пазите да тегле буду млаке и да их не стављате на металну подлогу.
  • Приликом пастеризације обратите пажњу да вода достиже до половине тегли, евентуално мало више. Немојте доливати врућу воду, само хладну или млаку. Посуду обавезно обложите старим крпама или новинама како тегле не би дошле у додир са металом.
  • Тегле са пекмезом, џемом, марлемадом, ајваром, пинџуром обавезно мало запеците у рерни на 5 минута како би се створила заштитна корица.
  • Слатко знате да је готово када капнете мало на тањирић и та кап се не разлије.
Ајвар (љути, благи, без конзерванса)
Потеребно је: 15kg паприка, 3 kg плавог патлиџана, 3 dl уља, сирће, љута паприка, со.
Припрема:
Паприку испеците, на плотни, роштиљу или на начин на који то обично чините. Печену паприку ставите да се потпуно охлади. Након тога очистите паприку од љуске, семенки и петељки, тако да остане потпуно чисто месо паприка. Потом је оставите у неку посуду погодну за оцеђивање (цедиљку, веће сито или ванглу са перфорираним дном). Веома је важно да се паприка добро оцеди. Плави патлиџан оперите, просушите кухињском крпом и ставите на плех. Пеците га у рерни 30 минута, на температури од 200 ° C. Оставите да се охлади, па ољуштите са њега тврду љуску, тако да вам остане само месо плавог патлиџана.
Самељите паприку и патлиџан на машини за млевење меса.
У великој шерпи загрејте половину припремљеног уља. Ставите целу количину спремљеног млевеног поврћа, смањите температуре на отприлике једну трећину и мешајте непрекидно да се ајвар не ухвати за дно шерпе. Ајвар пржите на лаганој ватри док не постане "сув", тј. док не укува сва течност коју пусте паприка и патлиџан. Повремено додајте по мало уља. Водите рачуна да не претерате и да вам се уље добро упржи у масу. На крају посолите, закиселите сирћетом, можете додати и љутих папричица по укусу и пржите још око десетак минута.
Тегле које сте добро опрали и осушили ставите у рерну и лагано их загрејте на температуру од 50 ° C. Ајвар сипајте топао у загрејане тегле и пуне тегле слажите у рерну. Када сте напунили све тегле, рерну укључите на 50 ° C и оставите тако док се не ухвати покорица на свакој тегли ајвара. Тада извадите тегле, оставите да се охладе, па их затварајте или херметичким поклопцима или целофаном и гумицама.
За оне који ипак нису у могућности да сами припреме зимницу, а желе квалитет и традиционалан начин припреме могу преко сајта www.srpskamagaza.com потражити произвођаче који нуде традиционално припремљену зимницу или путем истог директно поручити из Српске Магазе.

Млеко и сир са благим тоном козе


Пољопривредно газдинство Никола Банковић, Рудник, 555м надморске висине, сам локалитет је врло повољан за узгој коза. Намерно не говорим стока јер свака наша коза има име, свој карактер и своје особине које се поштују попут редоследа на мужи, количина хране па све до начина на који напушта измужиште јер има коза које не умеју да се унатрашке извуку из бокса после муже. Поштовање према стаду је јако битно јер добре навике, мир који постоји и хијеархија доводе стадо до добре дисциплине што домаћину омогућава добро и лако кретање и екстремне приносе. 
Никола Банковић је момак 37 година стар из Београда, дете из строгог центра града из аристократске породице од оца који је 15 година био декан на саобраћајном факултету. Да ли због очеве љубави према Руднику или Божијег провиђења не знамо али је момак храбро одлучио да се пресели у породичну кућу на Руднику и започне посао са козама. Необично је то што он није кренуо у посао са великим капиталним инвестицијама већ је кренуо са пар коза из једне мале гараже коју је позајмио од комшије, прво је учио да музе и да сири и одмах је знао да не жели да производи обичан сељачки бели Српски сир већ да својом специфичношћу се одвоји од Српских класика и направи нешто своје, нешто посебно и необично и тако је сам смишљао рецепте и стварао осећај како усирити.
Опет би неко сада рекао како је ово преувели
чана бајка и да су то глупости али мора да се зна пар ствари и детаља, он своје сиреве прави од пресног (некуваног, непастеризованог млека) што нико не ради јер власници фарми немају поверење у здравствено стање стада и зато кувају млеко. Знамо добро шта се догоди када се млеко скува у њему се све здраво убије и оно губи сваку вредност, поготову козије млеко које је познато по својој лековитости. Самим тим се и количина масноће губи у великим количинама, а наша масноћа је до 48%.

Милица, Зорица, Маленица, Атина и остале козе због блискости са домаћинима се одазивају на своја имена и тачно знају када им се обраћа шта се тражи од њих, врло су послушне и управљиве. Претежно су Санске и Балканске врсте коза и та млека су најлековитија.
Временом смо установили да ма
шинска мужа јесте лакша али не и боља јер мора свако виме бар једном приликом мужа да се измасира и домузе ручно јер музилица не може то да уради како треба а и производи неки звук који нервира и домаћина и козе па се зато музе на руке. Пријетељство које је Никола остварио са локалним ветеринаром јер од круцијалног значаја јер његово свакодневно присуство много значи.
Активана испа
ша стада је кључна ствар то значи да не одређујемо ми стаду где ће да иде већ козе саме бирају врсту природе коју ће да козумирају и тако одржавају саме себи здравље. Сви ови чиниоци доводе до тога да је хигијена стада и здравствено стање на високом нивоу и тиме је омогућено сирење пресног млека. Наша сирења како каже Никола су нежна и мека са врло мало маје и врло кратким роком сирења. Комерцијална роба су нам млади сиреви, лепи да се конзумирају живи а врхунски за гриловање, и зато их реномирани Београдски ресторани воле и уважавају као деликатесе које не могу да набаве у комерционалној продаји. Није се лако пробити на Београдско тржиште јер овде људи немају слуха и осећаја за нечим оваквим јер све се гледа кроз цену а наша цена је јако висока што ми дајемо себи за право због горе наведеног текста то јест комлексности приликом одржавања стада и наше посебности јер лако је на овај начин држати 2-3 козе али 35 је јако тешко и сви који мисле да је лако или да је сир скуп само нека изволе радо ћемо их угостити на фарми пар дана да се сами увере.
Шалу на страну за све љубитеље козијих производа и свеукупног козарства можете да се обратите директно Николи Банковићу или дистрибутеру Николи Гребенаровићу у Београду на  у вези куповине сира или обиласка саме фраме. Више информација на www.srpskamagaza.com


47. Мокрањчеви дани



Користећи најраскошнији инструмент - људски глас, Стеван Стојановић Мокрањац није само утемељивач хорске музике у Србији, већ и најпрецизнији музички хроничар свог времена. Савремени музички тренутак Србије настајаће заувек и на траговима Мокрањца, а обележаваће га његови следбеници.
Неготин му је сачинио легат: МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ "МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ".

Сваког септембра, почев од 1966. године, најбољи хорови, извођачи и композитори- све што одсликава музичку сцену Србије и света, окупи се у Неготину на најстаријем српском Фестивалу те врсте музике.

Отварање изложбе „Арт тура“ у Музеју Крајине, а потом и концерт новосадске етно-групе Врело вече уочи званичног почетка, представљају увод у 47. Мокрањчеве дане који ће бити отворени 14. септембра у дворишту Мокрањчеве родне куће. Овогодишњи беседник је Исидора Жебељан, најмлађи академик у Србији и најизвођенији српски композитор у иностранству, а фестивал ће званично отворити министар културе, информисања и информационог друштва Братислав Петковић. 

Одмор на Дунаву


Источна Србија, обала Дунава и плажа Кусјак!

Ако се нађете у време Мокрањчевих дана у Неготину, обавезно посетите домаћинство Трујић и њихов ресторан „Лагуна“. Шетње пешчаном плажом, пловидба Дунавом и укуси рибљих специјалитета на само десетак километара од Неготина.

У самом ресторану можете уживати у рибљим специјалитетима, јелима са роштиља. Објекат се налази на рути међународне бициклистичке стазе која пролази поред самог објекта па је бициклистима могућа услуга „bed&bike“. 


Поред услуге ноћења, можете се опусити уз спортски риболов, пецајући из чамца.
У склопу домаћинства налазисе базен и дечије игралишите, што чини боравак још удобнијим.

уторак, 21. август 2012.

"Inside" 2012 у Београду 29. и 30. августа

Београд ће 29. и 30. августа бити домаћин регионалне конференције о примени технологија у конгресној индустрији – "Inside 2012" чији су суорганизатори конгресни бирои Србије и Словеније.

Овом приликом Београд ће се наћи на маршрути европских градова у којима се уз подршку водећег сајма за индустрију конгреса и подстицајних путовања  EIBTM  одржава серија тренинга представника конгресних дестинација и добављача под називом "EIBTM Talks…".

"Inside" конференције су место на којем се индустрија среће са "start up" фирмама и дигиталним предузетницима, пише на званичном сајту ове конференције.

Српска Магаза своју пословну платформу представиће на овогодишњој конференцији, на којој ће бити презентован нови пословни модел пословања у руралном туризму Србије, а сви учесници биће угошћени традиционалном трпезом на модеран начин - "Српским кетерингом".