Млеко и сир са благим тоном козе

Пољопривредно газдинство Никола Банковић, Рудник, 555м надморске висине, сам локалитет је врло повољан за узгој коза. Намерно не говорим стока јер свака наша коза има име, свој карактер и своје особине које се поштују попут редоследа на мужи, количина хране па све до начина на који напушта измужиште јер има коза које не умеју да се унатрашке извуку из бокса после муже. Поштовање према стаду је јако битно јер добре навике, мир који постоји и хијеархија доводе стадо до добре дисциплине што домаћину омогућава добро и лако кретање и екстремне приносе. 

Никола Банковић је момак 37 година стар из Београда, дете из строгог центра града из аристократске породице од оца који је 15 година био декан на саобраћајном факултету. Да ли због очеве љубави према Руднику или Божијег провиђења не знамо али је момак храбро одлучио да се пресели у породичну кућу на Руднику и започне посао са козама. Необично је то што он није кренуо у посао са великим капиталним инвестицијама већ је кренуо са пар коза из једне мале гараже коју је позајмио од комшије, прво је учио да музе и да сири и одмах је знао да не жели да производи обичан сељачки бели Српски сир већ да својом специфичношћу се одвоји од Српских класика и направи нешто своје, нешто посебно и необично и тако је сам смишљао рецепте и стварао осећај како усирити.
Опет би неко сада рекао како је ово преувеличана бајка и да су то глупости али мора да се зна пар ствари и детаља, он своје сиреве прави од пресног (некуваног, непастеризованог млека) што нико не ради јер власници фарми немају поверење у здравствено стање стада и зато кувају млеко. Знамо добро шта се догоди када се млеко скува у њему се све здраво убије и оно губи сваку вредност, поготову козије млеко које је познато по својој лековитости. Самим тим се и количина масноће губи у великим количинама, а наша масноћа је до 48%.

Милица, Зорица, Маленица, Атина и остале козе због блискости са домаћинима се одазивају на своја имена и тачно знају када им се обраћа шта се тражи од њих, врло су послушне и управљиве. Претежно су Санске и Балканске врсте коза и та млека су најлековитија.
Временом смо установили да машинска мужа јесте лакша али не и боља јер мора свако виме бар једном приликом мужа да се измасира и домузе ручно јер музилица не може то да уради како треба а и производи неки звук који нервира и домаћина и козе па се зато музе на руке. Пријетељство које је Никола остварио са локалним ветеринаром јер од круцијалног значаја јер његово свакодневно присуство много значи.
Активана испаша стада је кључна ствар то значи да не одређујемо ми стаду где ће да иде већ козе саме бирају врсту природе коју ће да козумирају и тако одржавају саме себи здравље. Сви ови чиниоци доводе до тога да је хигијена стада и здравствено стање на високом нивоу и тиме је омогућено сирење пресног млека. Наша сирења како каже Никола су нежна и мека са врло мало маје и врло кратким роком сирења. Комерцијална роба су нам млади сиреви, лепи да се конзумирају живи а врхунски за гриловање, и зато их реномирани Београдски ресторани воле и уважавају као деликатесе које не могу да набаве у комерционалној продаји. Није се лако пробити на Београдско тржиште јер овде људи немају слуха и осећаја за нечим оваквим јер све се гледа кроз цену а наша цена је јако висока што ми дајемо себи за право због горе наведеног текста то јест комлексности приликом одржавања стада и наше посебности јер лако је на овај начин држати 2-3 козе али 35 је јако тешко и сви који мисле да је лако или да је сир скуп само нека изволе радо ћемо их угостити на фарми пар дана да се сами увере.
Шалу на страну за све љубитеље козијих производа и свеукупног козарства можете да се обратите директно Николи Банковићу или дистрибутеру Николи Гребенаровићу у Београду на  у вези куповине сира или обиласка саме фраме. Више информација на www.srpskamagaza.com