уторак, 05. март 2013.

Породично домаћинство


ОПСТАНАК СЕЛА - ОДРЖИВОСТ ПОЉОПРИВРЕДЕ
(или „здраво село – здрав народ“)


Проф. др Милан Ст. Тошић


Као увод у овај прилог да се наведу два случаја:
-          пре око 50 година чувени професор Денкер је затражио да га избришу из чланства Академине науке Берлин. Разлог? Није се слагао са политиком некадашње владе  ДДР (Источне Немачке)  - био је као научник и човек против тога да се породична газдинства претворе у задруге и државна имања (као колхозе и совхозе у некадашњем СССР-у). Тада је већ тврдио: без породичних газдинстава, без правог домаћинског рада и односа не може бити узспеха у пољопривреди! Доказ за то дошао је већ после 10-так година: влада  ДДР је морала да уведе строга ограничења за потрошњу меса, бутера, . . .
-   Баварска, једна од 15 покрајина Немачке, има најситнија газдинства у пољопривреди и спада у најуређеније (најлепше) покрајине. Лепоту и уређење ствара – пољопривреда. На основу тога Баварска привреда остварује огромне вредности преко туризма, услуга, промета, . . Сматра се да је та вредност већа од укупне вредности пољопривредне производње!



И одмах у наставку:  где је Србија? Да се за ову прилику издвоје само три ствари:
- географски положај
Није измишљено, већ вишеструко потврђено: Србија има идеалан географски положај као центар за  југо-исток Европе и везу ка Азији  као најмногољуднијем делу света;
- природни (климатско-земљишни) услови
Не мање идеално за појам богате пољопривреде, за успешан одгој скоро свих врста биљака и животиња;
-          традиција
Још од доба Немањића (преко Карађорђевића и Обреновића) све до данашњег дана Србију су  одржали – село и пољопривреда;

Последњих година Србију у погледу села заокупљају бар две групе брига:

- објективно пољопривредна газдинства у Србији су врло мала

Шта се овде може очекивати?  У природном процесу истовремено: нестајање најмањих и  настајање све већих породичних газдинстава. Први и најважнији услов: регулисање закупа пољопривредних површина на бар 10-так година. Тада ће млађи и стручно образовнији пољопривредни произвођач да обрађује 10 – 20  или више хектара, да их  негује као да је - своје. На таквим површинама ће усмеравати „надградњу“ у виду нове стаје и већег обима сточарства, подизање воћњака, винограда, уводити наводњавање, чак и дораду бар једног дела оног што је сам произвео! Тада ће и такво, још увек по величини скромно домаћинство запошљавати не само домаћина, већ још 2 – 3 (по правилу) сопствене радне снаге!

- велика техничко-технолошка (али и – образовна!) заосталост

Пољопривредни произвођач (или – сељак) – то је „занатлија“ за најмање 10-так делатности!  Колико због њиве (од орања, сетве и неге па све до жетве) још више због стаје, где сваком грлу стоке треба сваки дан вишеструко угодити не само храном и одржавањем здравља, већ много више од тога! Ко схвати тај обим мора да прихвати и потребу за вишеструким стручним образовањем и потребу да се већ стечено образовање стално допуњава!

А будућност?
Општи појам будућности пољопривреде света (па и Србије) је исти: очувати здраво плодно земљиште и производити  здраву (контролисану) храну! У целом свету је одавно прихваћена једноставна оцена: богат сељак – богата држава! То доказује велики број држава управо у Европи, почев од Аустрије, преко Немачке-Француске па све до Белгије-Холандије!

Брзо повећање броја људи света и потреба да се тај број обезбеди храном довели су до разних злоупотреба. Неке од њих су већ „одомаћене“ (вештачка ђубрива, средства за заштиту као прави отрови), док се неке упорно намећу (неконтролисане генетске промене као пример). Последица су појаве недефинисаних болести и све већа бојазност за здравље будућих генерације. Из тог разлога управо (западна) Европа намеће потребу за очувањем природних богатстава и производњом контролисане (здраве) хране. Холандија већ сада троши мање од 1/3 ђубрива у виду вештачких – све друго је из класичног стајњака!
У том погледу би Србија могла да „ускочи“ међу оне, који би постали водећи са производњом  сигурне здраве хране не само за свој народ – то има велике шансе да постане сигуран будући стуб целе привреде!  Да се придружи све сигурнијем појму: „здраво село  -  здрав народ“! Основу тога чини: помоћ државе за очување земљишта и онима који производе здраву храну! То се у ствари поклапа са појмом „одржива пољопривреда“!  То је вишеструко одржавање: села и сељака, пољопривреде и здраве производње, важне привредне гране и  државе у целини!


Нема коментара:

Постави коментар