Крсна слава – Крсно име

Време је крсних слава! Само, да ли знате како треба да славимо и 
зашто су оне важне у Србији?

Срби су народ са богатом традицијом, многи традиционални обичаји током дугог временског периода били или изгубљени или заборављени. Слављење крсне славе остала је једина, непреркинута традиција Срба од времена покрштавања до данас. Много тога је промењено у народном животу и обичајима, али слава се сачувала као највећа светиња нашег народа.

Крсна слава има велики значај у српском народу, то се види и у народним песмама, „ко крсно име слави оно му и помаже“. Свети Сава, је нама православним Србима благословио србску породичну Славу: да свака породица, свака кућа и домаћинство слави оног Светитеља на чији дан су наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројце. Тако је Крсна слава или Крсно име обележје нашег народа, јер се прославља само међу Србима.

Један леп стари обичај везан за Славе, који се понегде и задржао, је такозвано „дворење славе“. Домаћини који прослављају своје Крсно име, тога дана уопште не седају, него у знак поштовања према своме Светитељу, послужују госте и са њима разговарају стојећи. Гост приликом уласка у кућу поздравља домаћина бројним жељама и здравицама. Некада су здравице биле неизоставне, оне славу чине свечаном и узвишеном светковином.

У чије се здравље вино пије,
све му здраво и весело било!
Домаћине, све у твоје здравље,
Бог ти дао и срећу и здравље!

Шта треба за прослављање крсне славе?

У дому домаћина пре славе обавља се водоосвећење – свештеник неколико дана пре славе освећује воду. Затим, припрема се славски колач, жито, црвено вино и свећа.

Славски колач представља жртву – благодарности Богу.

Славска свећа треба да је од чистог пчелињег воска и символ је жеље и тежње да светлост Божија просвети разум, осветли и оснажи врлине домаћина и његових укућана.

Жито или кољиво спрема се као жртва захвалности Богу за дате земаљске плодове, а у спомен светитеља кога славимо. 

Поред овог, спрема се и славска трпеза, посна или мрсна зависно од тога када се слави Светитељ. Једна од највећих и најпоштованијих православних слава у Србији је Свети Никола. Сматра се да сви православни Срби славе светог Николу, половина као крсну славу док су друга половина гости. Слави се 19. децембра, на којој се служи посна трпеза, јер улази у Божићни пост. На дан славе укућани би требало да буду у цркви на Светој Литургији, а затим да у својим домовима дочекају госте. Крсна слава није гозба и не треба да претерујемо са припремањем хране и пића, јер осим што је трошак за домаћина, то је и бахатост.

Данас у измењеним околностима, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у савремени живот. Зато морамо знати шта су обичаји, традиција и вера, које је њихово значење, као и како се поштују?

Прослављање славе, код наших предака постало је један од најглавнијих израза њихове православне вере. Своје светитеље они су поштовали и славили њихову успомену ма у каквим се тешким приликама налазили. Срби никада не треба да занемарују своју славу. Православна вера их је кроз векове одржала и очувала, зато и они треба да чувају своју веру не као обичај него као свесно убеђење. И треба да увек потврде народну истину: „Где је Србин ту је и слава!“.

Рецепт за славски колач

Славски колач се меси од чистог пшеничног брашна уз доливање Освећене Водице.

Потребно је:

-          1,5 кг брашна,

-    3/4 литра млаког млека,

-          3 јаја,

-          Квасац

-          1 шољица уља и со.

Ово је рецепт за славски колач ако је слава мрсна, уколико је пост, прави се на исти начин само без млека и јаја.

Припрема:

Умутите јаја, додајте брашно, со и квасац. Колач замесите са млаким млеком. Када је маса толико густа да је не можете мешати, почните да месите тесто. Добро умешено тесто се одваја од руку, тада оставите да тесто надође. Када је маса спремна, још једном га промесите и тада одвојте један део за прављење украса на колачу. Славски колач обликујте и ставите у подмазану тепсију или дубљу шерпу обавезно округлу.

Уобичајени украси за славски колач су плетенице, лишће, голубови, руже, пшенично класје,  а на средини колача је увек утиснуто „слово“ ИС ХР НИ КА, ова слова значе Исус Христос Победитељ.

Колач се пече у загрејаној пећници на температури од 250 степени, око 40 до 50 минута.