Одмор на шумадијски начин

У времену у којем људи напуштају села Јелена и Марко су, након што су дипломирали, одлучили да живе заједно у Влакчи и да се баве сеоским туризмом. Гости су им углавном странци који су одушевљени храном, природом и гостољубивошћу.
Теглица слатког, хладна вода и чашица ракије чекали су нас на столу, у хладовини испод веранде наших домаћина у шумадијском селу Влакча. По освежењу уследио је богат ручак од домаћих намирница гос¬тољубивих чланова породице Павловић који од прошле јесени у свом дому као драге госте примају туристе из целог света. 

На идеју да почну да се баве сеоским туризмом Марко Павловић (25) и његова супуга Јелена (26) дошли су након што су завршили мастер студије на Катедри за ловни туризам Природно-математичког факултета у Новом Саду. Док се они баве привлачењем туриста, односно маркетингом путем интернета као и сређивањем соба (две двокреветне и једна једнокреветна), Маркови родитељи Светлана (48) и Драгош (52) обрађују девет хектара земље, башти и воћњака, гаје стоку и припремају храну. Бака Вукосава (72) и дека Никола (79) у тренуцима одмора анимирају госте, а о мини-курсу играња народног кола који најстарија чланица породице држи заинтересованим туристима (док је унук прати на хармоници) одавно се прича међу задовољним посетиоцима. 

Први туристи са Маурицијуса 
У село које је од Београда удаљено стотинак километара септембра прошле године стигли су први гости - туристи из Лондона и са Маурицијуса, а након тога, без посебног правила, странци су наставили да долазе у много већем броју него посетиоци из Србије. Група Пољака која је са псима посетила кинолошку изложбу затим је боравила у Влакчи, баш као и Руси и Швајцарци, али и шесточлана породица из Израела која је недавно овде била. 
- Највише им се допадају домаћа храна и природа које немају у градовима, али и православље и оближњи манастири Вољавча, Петковица, Благовештење и Никоље. Лако се договарамо око екскурзија - једни желе да виде културно-историјске знаменитости Крагујевца и Тополе, други да бораве на планини, а трећи да беру шумске јагоде и печурке - прича нам Јелена и додаје да туристе занима и да посете родну кућу првог српског пилота Михаила Петровића у Влакчи, као и да чују причу о атлетичару Душану Милошевићу из Страгара који је давне 1912. године као први представник Србије учествовао на Олимпијским играма у Стокхолму. 

Стара кућа и ракијски подрум 
- Многе је изненадило наше опредељење за сеоски туризам и чињеница да у времену у којем људи напуштају села и одлазе у градове, радимо супротно. Марко и ја намеравамо да реновирамо стару, стогодишњу кућу, да направимо подрум у којем ће гости моћи да пробају нашу ракију и да виде како се она пече, и да ближе кући пренесемо стари вајат који сада стоји у планини - сигурна је Јелена која се, иако рођена Војвођанка, лако навикла на брдовиту Шумадију. 
- Одрасла сам у Новом Кнежевцу, варошици на северу Србије, а климатске и географске промене ми нису тешко пале с обзиром на то да са татине стране имам босанске гене - са осмехом нам прича.
- Упознали смо се на студијама у Новом Саду, прво смо се дружили, а онда почели да се забављамо - присећају се Марко и Јелена који су се другог септембра венчали и направили велику свадбу у Влакчи. Једино нам нису открили да ли је било заинтересованих туриста да се упознају са народним обичајима на венчању, можда би ови будући младенци покрену и нову туристичку понуду, ко зна? 

Како стићи до Влакче? 
До домаћинства Павловић у селу Влакча из правца Бео¬града можете стићи ауто-путем, искључити се за Младеновац, а онда наставити према Тополи, па на дванаестом километру пута Топола-Крагујевац скренути дес¬но код Светиње и наставити ка Страгарима. Ако долазите са друге стране, од Крагујевца до Влакче прећи ћете тридесетак километара. Туристе који путују аутобусом, домаћини ће радо сачекати на Светињи и аутомобилом превести до смештаја. 

Текст и фото Ненад Благојевић (текст је објављен у часопису Лиса)