уторак, 2. август 2011.

Српска Магаза на Рајцу


Прве недеље после Петровдана на цветним ливадама планине Рајац, коју су стари путописци с парвом назвали "рајем на земљи", одржала се 39. Косидба.  Јединствена туристичка манифестација која окупља најбоље косаче из свих делова света, а представља симболичан и свечани  завршетак косидбе.

У живописним народним ношњама косачи, водоноше, домаћице, трубачи и певачи  у свечаном дефилеу крећу према врху планине  праћени  знатижељним погледима посетилаца. Ревијални део Косидбе намењен је за све оне мање веште косаче као и за оне који су жељни да се први пут опробају у кошењу ливада.  По јарком јулском сунцу, чију топлину на моменте ублажава благи планиски ветар, косачи снажним замасима својих коса вешто режу тврду планинску траву. Окупљени народ са знатижељом  и великим ишчекивањем , бодрећи своје фаворите, очекује проглашење победника.  А онда, на свежим откосима, као што се то некада радило, домаћице из удружења "Залтне руке" постављају традиционалну српску трпезу како би се косачи окрепили после напорног рада.  Неодољив укус здраве хране, изворске хладне воде и шљивовице помешан са мирисом покошене траве и свежином планинског ваздуха уз весели звук трубача враћају вас у прошла времена када су мобе биле саставни део живота на селу и представљале јединствен склад заједничког рада, слоге, љубави и поштовња.


Оно што овогодишњу Косидбу чини посебном  јесте представљање новог концепта  под називом "Српска Магаза", коју је удружење "МОБА" из Љига недавно покренуло.  Представљајући читав концепт Драган Сајић и Миле Гошњић из "Мобе" нагласили су да је циљ "Српске Магазе" да унапреди конкурентност пословања у сеоским срединама у Србији успостављањем новог модела за повезивање производње, промоције и продаје производа и услуга сеоских газдинстава и јачање понуда у сеоском туризму. Овај изложбено - продајни објекат, традиционалног изгледа и савремене намене био би директна веза са туристима посетиоцима Централне Србије који ће у њему поред традиционалних производа моћи да добију и све потребне информације везане за смештај, манифестације и знаменитости неког краја.
 Уз богату трпезу , коју су припремиле и сервирале веште руке домаћица из удружења "Златне руке", и звуке народних песама, гости из Швајцарске, Македоније, Републике Српске, Црне Горе и Србије имали су прилику и да пробају производе појединих газдинстава из "Српске Магазе". 


На лепо декорисаном изложбеном простору украшеном цветним аранжманима Љиљане Сајић из Љига  поглед би вам летео од  црвених миришљавих јабука, малина, купина и модро плавих шљива газдинства  Читаковић из Мионице, ка слатком од белих трешања и шумских јагода, соком од белог багрема и многим другим лепо упакованим производима "Доброг из Добриње", преко домаћег козјег полутврдог сира прављеног са разним зачинима призвођача Игора Дмитровића из Угриноваца. Тада би сте застали на час да погледате вешто направљене сувенире од керамике радионице "Огњиште" и ткачке радионице "Ажур" из Љига као и производе корпара Бобана Мирковића и столара Љубе Радовановића. А онда би вас мирис свежег воћа  и козјег сира вратио да пробате опет тај неодољив укус домаћих плодова.


Цео доживљај употпунили су изложени радови ученика основне школе "Сава Керковић" из Љига, који су одабрани у конкуренцији ликовних радова на тему "Доживљај традиционалног објекта српске магазе" на конкурсу који је "Моба" расписала почетком године. Ученицима чији су радови ушли у ужи избор свечано су додељене симболичне награде, а победници Славици Николић је припала и новчана награда од 3.000,00 динара.
 Након свечаног ручка и пријатног дружења уз размену искустава гости су се упутили ка централној бини где су додељене награде Др Јасни Мастиловић са Института за прехрамбене технологије ФИНС из Новог Сада  и господину Томасу Јакоберу из Швајцарске.  


Вративши се са ове прелепе манифестације, пуни утисака, схватамо да је Србији која поседује велики потенцијал у својим селима и природним богатствима  један овакав концепт као што је "Српска Магаза" неопходан како би на прави начин пласирала, унапредила и сачувала све оне вредности које има да понуди.

Нема коментара:

Постави коментар